24.09.2020.
Пише: Велибор Марковић

Што се тиче капеле-цркве на Ловћену, и ја бих је обновио. И поред тога што нијесам вјерник. Много је то шире од вјере. Ако смо Црногорци, који се позивамо на Његоша, идемо на гроб његов да му се поклонимо, хоћемо његов аманет да испунимо. Али ни маузолеј не бих рушио. Чувао бих га једнако као и цркву.
Пошто прича око обнављања капеле, односно рушења маузолеја, представља један тешки фалсификат и манипулацију којој су подлегле незналице. Због тога што цркву нијесу градили Карађорђевићи, него Петровићи. Она је само као тешко оштећена аустро-угарским топовима, обновљена од стране Карађорђевића. Потомка за претке. Тако да и да су је обновили комунисти, не би била комунистичка, него онога ко је и за које је сврхе направио. Осим ако неко не мисли да је Александар себи на Ловћену градио викендицу.
А што се тиче маузолеја, и он сам је хтио да га гради. Ангажујући истог умјетника, Мештровића. Одуставши управо јер црква није дала дозволу. У списима предмета судског спора који је вођен пред тада Општинским судом на Цетињу између државе и цркве, у којем се одлучивало о обнављању капеле (постигнут договор, након чега је црква повукла тужбу, а држава изиграла), налази се књижица налик на брошуру са потписима нејугледнијих личности тога времена против рушења. Међу њима и Мирослава Крлеже. И Петра Лубарде, који се послије тога чина више никада није вратио у Црну Гору.
Дакле, не вјерујте свакаквим измишљотинама по принципу „десет пута поновљена лаж постаје истина“. Едукујте се мало сами умјесто што изигравате Црногорце по трговима, не знајући заправо ко сте. Или Црногорци нијесте. Себе ради или макар Његошеве клетве ради.
Извор: Фејсбук
Фото: Борис Пејовић
(Митрополија црногорско-приморска)