09.04.2022.

Април је мјесец. Мјесец у коме је прије 23 године увелико трајало бомбардовање агресорских НАТО снага територије тадашње СРЈ.

Овог априла, 9. у мјесецу, навршава се 23 године од почетка славне битке на Кошарама. Памтимо и не заборавимо, да су током битке на Кошарама припадници војске СР Југославије 67 дана бранили државну границу и спречавали копнену инвазију терористичке ОВК из Албаније на територију Србије и сви до једног су знали да нема назад, иза је била Србија, и били спремни да положе свој живот за добро ближњих својих и Свету српску земљу Метохију и Косово.

Гости емисије ,,Косметска кандила“ Радио Светигоре били су свједоци најславније битке у нашој новијој историји, борци са Кошара, припадници Другог батаљона херојске125. моторизоване јединице: предсједник Удружења ратних ветерана Приштинског корпуса ВЈ из Црне Горе – Кошаре 1999. Илија Мандић и чланови Удружења Александар Минић и Зоран Вукадиновић.

Прије снимања ове емисије Илија, Зоран и Александар су се поклонили гробу блаженопочившег Митрополита Амфилохија у крипти подгоричког Саборног храма. (За опширније кликните на наслов)

Александра Минића, као редовног војника Војске СРЈ, март 1999. године и бомбардовање наше земље затиче у Руговској клисури гдје је бранио манастир Пећка патријаршија од албанских терориста. Након напада на караулу Кошаре 9. априла он, са својом јединицом, већ сјутрадан, 10. априла стиже у рејон одбране карауле Кошаре, затекавши већ при доласку мртве граничаре и знајући шта га чека. 120 граничара је дочекало први талас албанских тероиста, редовне албанске војске, НАТО-а, плаћеника из осталих европских земаља, који су процјенама од 2.000 до 2.500 напали караулу Кошаре на Велики петак 9. априла 1999. године.

Александар, који је рано остао без мајке, одрастао је у Пећи код дједа и бабе.

,,У Пећи мог дјетињства 80% говорило је српским језиком. Ту је наша највећа Светиња. Пећ мог дјетињства, која је сва одисала српством и вјером, претворила се у Пећ коју више не препознајем“- каже Александар који је рањен 5. маја док је покушавао да спаси рањеног друга, да би се након десетак дана лијечења поново вратио на Кошаре и свједочи да се дешавало и да по неколико дана буду без хране и воде.

Борци кажу да их је Бог спасио сигурне смрти на коју су били спремни. Илија Мандић, који је рањен на Кошарама, крштен је у манастиру Високи Дечани само неколико дана раније.

,,Удружење је основано прије двије године са циљем да сачува од заборава херојску битку на Кошарама и борце који су положили или били спремни да положе своје животе за своју земљу“- каже Илија Мандић.

Зоран, Илија и Александар поручују и посједочили су својом крвљу да је Косово срце Србије и душа Црне Горе све док су тамо наше највеће Светиње и док тамо има и једног Србина.

Када се данас говори о славној бици на караули Кошаре, на Паштрику и другим стратиштима за нас је то нека апстрактна прича. Ипак ова прича, ова битка и херојско страдање су итекако реални, и однијели су, прије само 23 године, 108 младих живота.

Учесници битке су нам испричали како памте тај 9. април, односно 24. март који му је претходио, гдје их је затекао и како су они лично доживјели пакао Кошара.

Скоро 12.000 НАТО војника, међу њима и 5.000 Американаца, стигли су у Албанију са више од 30 тенкова и 26 хеликоптера Апача. Све се спремало за 9. април, а караула Кошаре је изабрана, због ,,повољног“ терена за нападача. Свједоци, који су пролили своју крв, на већ крвљу натопљену косовску земљу, говоре нам како је битка почела, колики је бол и рану на њиховим душама оставио губитак сваког саборца, од којих су им неки умирали и на рукама, шта је, за српску војску, спријечила караула Кошаре, дијелећи са нама сјећања, која ће их сигурно пратити цијелог живота.

На жалост о бици на Кошарама се данас мало говори. О неким великим годишњицама или можда ни тада. Илија, Александар и Зоран нам преносе и своје ставове зашто мисле да се скрива истина о њиховом страдању и паклу који су преживјели, и како они као хероји са Кошара гледају на актуелна дешавања везана за Косово и Метохију када се помиње подјела, разграничење, црвене линије? Свједоче и како данас живе хероји са Кошара.

Вјечна слава, спомен и молитве Господу за хероје са Кошара, оне који су очували Косовски завјет.

Слободанка Грдинић

Митрополијa црногорско-приморскa