Данас кад света херцеговачка земља прима у своје наручје онога који ју је сузним молитвама наквасио, радују се сва Небеса јер се придружује хору Светих Јерараха и великих богослова Цркве Епископ Атанасије Херцеговачки.

 

Читав његов живот је био сличан васељенском Апостолу Павлу чију је Еклисиологију изучавао на докторским студијам у Атини док га је затим кроз читав живот подражаво. Да, баш као Апостол Павле постао је “луд Христа ради“ да би ми постали “мудри у Христу.“(1.Кор.4,10)

 

Са овоземаљском славом и частима које прати место професора на Богословском факултету и епископа Цркве, ништа није имао већ се попут Апостола Павла “трудио радећи својим рукама“(1.Кор. 4,12) непрестано пишући богословске књиге до самог издисаја.

 

Брига за Цркву и страдални српски народ непрестано су заокупљали читаво његово биће, а поготово судбина Косова и Метохије, сматрајући да земаљска Србија без Небеске не може да опстане, а камоли да постоји.

 

Јединство Цркве за њега је била  највећа светиња, дар који је наследио од свог духовног оца Светог Аве Јустина,  тако да је у својој души загрлио све Помесне православне цркве, притом одлучно се противећи расколима који са времена на време потресају Православну цркву.  (За опширније кликните на наслов)

 

Љубав ка деци била је неисцрпни извор радости за Владику Атанасија, а  поготово оној деци коју је у “Христу Исусу родио Јеванђељем“ без обзира да ли су постали владике, свештеници, монаси или часни верници.

 

Владика Атанасије (Јевтић) не само да се није се уклапо у калупе и шаблоне савременог света отуђеног од Бога већ је својим присуством ма где год се појавио благовестио нови свет слободан од греха и лажне куртоазије западне цивилизације.

 

Траг Христове вечности који је Владика Атанасије оставио у времену осветљаваће путеве ка Царству небеском свим будућим нарашатајима који буду читали дела блажене успомене овог великог учитеља и оца Православне цркве Епископа Атанасија Херцеговачког.

 

Архимандрит Евсевије Меанџија