21.02.2020.
…Докле на Бару – боље рећи на српском мору, не подиже знак златне слободе – свој крсташ барјак, који као српска застава по своме мору већ се вије, а од тада баш сада се навршује седамнаест година, описан је у цетињском листу чувени јануарски дан, дан када је књаз Никола изговорио историјске ријечи: Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе!

Сликар Иван Жмирић (1842-1929) 1881. године на Цетињe је донио слику ,,Вјенчање Црне Горе са морем''. Прва верзија рађена уљаним бојама на платну, коју је доносио на Цетиње, а коју књаз није успио откупити, чувала се до 1922. године у стану сликара.

Друга верзија на папиру залијепљеном на платну рађена у жутосмеђем крејону, чува се у Поморском музеју у Котору.

А горштаци за своју прађедовску вјеру и свој живот на колац и конопац даваше – све докле опет у Бару засја сунце златне слободе те се овеселише и морски валови српског Јадрана, вјенчавши се са слободном Црном Гором, писао је цетињски лист ,,Глас Црногорца“ 1895. године поводом седамнаест година од ослобођења Бара од Турака и у част српских јунака који су пали дуж српског приморја.

У допису из Бара истиче се како ,,вјенчање“ Црне Горе и српског мора лежи на костима погинулих српских јунака који су пали дуж Јадрана за част и слободу свих Срба и своје српске домовине, а да је тај спој овјековјечио књаз Никола.

Лист са Цетиња подсјетио је и на то да је књаз у древном Бару подигао тада симбол слободе Срба – барјак крсташ, који се, како се додаје у тексту, као српска застава по свом мору вије.

– …Докле на Бару – боље рећи на српском мору, не подиже знак златне слободе – свој крсташ барјак, који као српска застава по своме мору већ се вије, а од тада баш сада се навршује седамнаест година, описан је у цетињском листу чувени јануарски дан, дан када је књаз Никола изговорио историјске ријечи: Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе!

Текст поручује како је српски народ због утицаја страних сила расцијепан на три вјере, али да то није могло уништити вишевјековну вјеру и традицију нашег народа, јер, како пише у допису, горштаци су за своју прадједовску вјеру и живот свој давали.

– Старајући се о напретку своје земље и свога народа, постарао се да нас истовјетну браћу од три вјероисповијести освијести и на пут изведе да познамо да смо браћа од једне крви и племена, објављено је 1. јануара 1895 године у ,,Гласу Црногорца. 

(Извор: ИН4С, интернет)  {gallery}SLIKASRPSKOMORE{/gallery}