29.12.2022.

Само они који се Богом богате, оним што је вјечно и непролазно, то су једини прави истински богаташи. Сви остали који се клањају праху земаљском, обоготворавају паре, доларе, евре, или имања нека, или своју власт, или своје страсти, ти су поражени, било ко да су они. Дакле, то је тај пораз који треба да се догоди овдје, не пораз оних који су на власти, нити нас који служимо Христу Богу, него пораз зла, мржње, диоба, раскола, духа братоубилаштва и богоубилаштва. То треба да буде поражено. И ја се надам у Бога да ће то бити поражено. Безакоње да буде поражено, да би закон Божији – закон истине и правде – и истински људски закони тријумфовали.

Истинитост пророчких ријечи блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је своју наду положио на Господа да неће дозволити да безакоње тријумфује у Црној Гори, потврђена је годину дана након доношења спорног дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести од стране бившег режима, када је Скупштина Црне Горе усвојила његове измјене и допуне.

Тај 29. децембар 2020. љета Господњег остаће уписан и упамћен у историји Црне Горе као дан побједа правне државе и народа, дан када је Скупштина Црне Горе вратила своје достојанство и са 41 гласом посланика владајуће већине усвојила измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.

Посланици су аплаузима пропратили усвајање измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести, чије је доношење покушала да опструира опозиција, која је 27. децембра 2019. године и донијела спорни закон као тадашња парламентарна већина.

Наиме, послије паузе која је дата да би се утврдиле промјене мандата у коалицији Црно на бијело, предсједник Скупштине Алекса Бечић обавијeстио је посланике да је Државна изборна комисија (ДИК) саопштила да није у могућности да достави извјештај о верификацији мандата, јер није добио потребан број гласова чланова ДИК-а (пет против, четири за и један уздржан). Такав покушај опструкције од стране ДИК-а Бечић је оцијенио као нешто што историја црногорског, европског и свјетског парламентаризма не памти, истичући да члан 104 Закона о избору посланика и одборника дефинише и такве ситуације, те да ако посланик поднесе оставку, мандат добија сљедећи на изборној листи. Овим су створени услови за наставак сједнице и изгласавање измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.  (За опширније кликните на наслов)  

Послије усвајања измјена Закона о слободи вјероисповијести у Скупштини Црне Горе, премијер Здравко Кривокапић на Твитеру је написао да је то побједа правне државе, али и народа који је ту државу бранио на улици пуних 12 мјесеци. “Вечерас је држава рукама тог народа у Скупштини и одбрањена. Упркос опструкцијама, кршењу Устава и закона ове земље од стране опозиције, Скупштина ЦГ вечерас је усвојила измјене Закона о слободи вјероисповијести. Тако је, након годину дана, исправљена неправда, коју је бивши режим хтио да учини нарочито према СПЦ, третирајући је као осталу имовину ЦГ, коју је крчмио три деценије. Сада су све вјерске заједнице, без изузетка, једнаке пред законом”, поручио је премијер Кривокапић.

Министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић, као предлагач, претходно је у обраћању посланицима казао да су измјене Закона о слободи вјероисповјести прошле 365 дана дебате, током које су плебисцитарно подржане од више стотина хиљада грађана Црне Горе.

Став да су понуђене измјене, начин предлагања и изгласавања Предлога измјена закона већ историјски препознати фактори друштвених промјена на боље, изнио је уочи засједња Скупштине у име Митрополије црногорско-приморске и других епархија Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори, на сједници Одбора за људска права и слободе, протојереј-ставрофор Гојко Перовић. “Tај невиђени плебисцит и та и толика јавност, и дуго трајање процеса, и укључење у тај процес и оних актера који ни не припадају вјерским заједницама, декларисаних агностика и атеиста, то је заиста по суду Цркве којој припадам, донијело један нови квалитет у друштву у коме живимо. Српска православна црква и све њене епархије у Црној Гори сматрају да смо измјеном овога Закона дошли до напретка, јер су уклоњене имовинско-правне теме из законског текста”, нагласио је, и додао да је дошло до појашњења и да су постале јасније и разговјетније ставке евиденције и регистрације, као цивилизацијских института укупног људског права.

Отац Гојко је рекао да као и у вријеме књажевине Црне Горе и у вријеме краљевине Црне Горе, СПЦ, њене епархије, свештенство и рад, подлежу законима државе Црне Горе, али је нагласио да црквена имовина свакако није државна. Поновио је да је Црква, ма колико парадоксално звучало, одбранила Устав и секуларност државе: “Ми смо Црква и ми смо људи само ако смо у заједници са другима, а наше међусобне односе ваљда регулишу Устав и закони. И данас са радошћу констатујемо да желимо да будемо, не само поданици државе, не само уписани у катастар, него да хоћемо да будемо у јединственој евиденцији цркава и вјерских заједница државе Црне Горе”, нагласио је отац Гојко Перовић, подсјетивши да су темеље и законодавне и судске и извршне власти у нововјековној Црној Гори доносили свештеници Митрополије.

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је уочи усвајања измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница казао за Спутњик да већина народа у Црној Гори жели да дође до помирења, те да је управо усвајање ових измјена неки добар почетак за остале неопходне и важне промјене у црногорском друштву: “Велике су последице које је оставио комунизам у Црној Гори, посебно неокомунистичка владавина Ђукановића. Требаће нам доста времена, али надам се и мислим да је дошло вријеме да Црна Гора отвори нову и чисту страницу своје историје, да долази вријеме да сви заједно почнемо да радимо на добро Црне Горе и њеног народа.”

Подсјећамо, протести који су 26/ 27. децембра 2019. љета Господњег почели због усвајања безакоња оличеног у Закону о слободи вјероисповијести, претворили су се у незаустављиву снагу која је 30. августа 2020. довела до пада оних који су били одговорни за његово доношење, чиме су се обистиниле ријечи тадашњег Еписокопа будимљанско-никшићког, а садашњег Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, изговорене тог хладног и мрачног јутра 27. децембра: “Ми ћемо нашу борбу свакако против зла и неправде, а нарочито против скрнављења светиња, наставити, и ако се будемо борили као хришћани свакако и добити, а већ смо много добили. Ова наша борба нас је много оснажила, а они који су на овакав начин усвојили један закон, и то закон о слободи вјере, ја мислим да су већ сами себи рупу велику ископали. Како чинили тако им Бог дао. Амин!”

Весна Девић

Митрополија црногорско приморска