18.04.2020.
Пише: Јован Маркуш
Два документа са Његуша и одговор Конзисторије Цетињске свједоче како су Његуши поштовали традицију одржавања литија тј. ,,ношења крсти“ за вријеме независне државе Краљевине Црне Горе.
Први је документ датиран на 24. април 1910. године гдје представник села Мирац са Његуша г. Илија Кашћелан моли (телеграфски) Митрополита црногорског Митрофана Бана да обезбиједи замјену за болесног свештеника Јована Радоњића како би се испоштовао ,,завјет од вазда, дизат крсти“ тј. организовање литије.
Други је документ од 1. јуна 1910. г. гдје надлежни парох Ераковићско Дугодољски Ђуро Пејовић тражи мишљење од Конзисторије Цетињске како да поступи у вези захтјева сељана Вељих и Малих Залаза са Његуша да се организују Тројичданске литије истог дана.
Трећи је документ одговор Конзисторије Цетињске од 1. јуна 1910. године гдје се савјетује да се ,,носе крсти заједнички, тијем прије што су обије општине у непосредној близини“.
Ко хоће из ових докумената може да види да данашње литије нијесу ,,изум“ овог времена већ нешто што је траје вјековима на овим просторима.
Радује да и у данашњим литијама учествује у разним градовима Црне Горе велики број младих Његуша, а посебно радује када видимо да су међу њима потомци светородне лозе Петровић Његош.
 (Митрополија црногорско-приморска)   {gallery}LITNJEGUSI{/gallery}