14.11.2020.
Овогодишње обиљежавање 13. новембра: Дана Матице српске Друштва чланова у Црној Гори уприличено је у књижари Матице српске Друштва чланова у Црној Гори (ДЧЦГ), у Подгорици. Поред традиционалног присјећања на дан рођења Петра Другог Петровића, током вечери је представљено и фототипско издање “Горичког зборника” и “Зборника радова о Торичком зборнику”, а учесници су били проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске ДЧЦГ, проф. др Лидија Томић, проф. др Микоња Кнежевић, др Виктор Савић (који се обратио путем видео-линка), као и отац Јефрем, игуман Манастира Стањевићи.

– Част нам је што је Дан нашег друштва дан Његошевог рођења, али је и велики залог и велика обавеза да истрајавамо Његошем на Његошевом путу и да будемо достојни. Четврта је година како свечано и плодоносно обиљежавамо Дан Матице српске ДЧЦГ, што је прерасло у Дане Друштва Матице српске, које обиљежавамо уз богат и изузетно садржајан програм. Ове године, због објективних околности Дане смо свели на дан, али га је обиљежило великим сјајем изузетно издање које нам је подарила ова година: фототипско издање “Горичког зборника” – једног од најзначајнијих споменика српске културе и писане ријечи, посебног и садржајем и дубоком симболиком коју носи у вијеку када је настало и кроз све вјекове потом… Како налазимо код проф. Трифуновића, судећи према отисцима на страницама “Зборника”, пажљиво је и много читан кроз све вјекове. Нека нас и у овом времену подучава и обнавља! Оно због чега смо посебно радосни и поносни јесте и то што се ово издање појавило са благословом нашег вољеног благопочившег митрополита Амфилохија. Фототипско издање “Горичког зборника” прати и импозантан “Зборник одабраних радова о ‘Горичком зборнику ” казала је проф. др ]елица Стојановић.

Проф. др Лидија Томић је истакла да “Горички зборник” чини систем питања и одговора, ријечју, карактерише га епистоларна форма обраћања и одговора Јелене Балшић и Никона Јерусалимца.(За опширније клкните на наслов)

– Преписка почиње посланицом Јелене Балшић, а има их три, на које Никон одговара сагласно исказаним потребама њених ријечи и мољења. Као њен духовник и образован аутор, Никон јој одговара у складу са знањима и препорукама за морално и духовно усавршавање, везано за примјере и паралеле с одређеним мјестима из Светог писма. Трећи Никонов одговор је најопширнији и из те чињенице сазнајемо подразумијевани контекст Јелениног обраћања, које није сачувано. Дијалошка форма питања и од говора омогућила је Никону Јерусалимцу да своје одговоре прилагоди њеној властитој потреби, као и потребама других. Цјелина “Горичког зборника” показује да су питања и одговори пратили актуелност монашке и теолошке проблематике, да су освјетљавали питања врлине, светости и обожења, да су свједочили о теми поштовања икона, односно, “полемици хришћана са Јеврејима”, као и бројним питањима Свете земље. Основни мотив свих поука усмјерен је на подизање цркве и васпитањеу духу богољубља и симболике храма – појашњава проф. др Лидија Томић.

Др Виктор Савић је казао да ће фототипија помоћи да се рукопис што мање користи и да више почива у књигохранилници.

– Фототипија “Горичког зборника”, осим својих важних страна за науку, заправо ће помоћи чувању овог изузетног споменика српске културе, јер је у доста лошем стању због интензивног коришћења још у средњем вијеку – појаснио је он.

Проф. др Микоња Кнежевић је истакао да је књига у монашким заједницама чувана као реликвија, те да је таква и ова књига.

– Она је одраз епохе у којој је настала – сматра Кнежевић.

Модератор вечери био је мр Милорад Дурутовић који је подсјетио да је 13. новембар, дан рођења Петра Другог Петровића Његоша, на скупштини Друштва, одржаној у марту 2017, једногласно одабран да се обиљежава као Дан Матице српске – ДЧЦГ.

– Таква одлука није само симболична, јер је Његош био први члан Матице српске са простора данашње Црне Горе, већ и суштинска јер Друштво већ десет година баштини, афирмише и промовише управо његошевске вриједности – казао је он.

Књигознанац и књигољубац

– Богоозареним и умним главама припада част да су од половине 20. вијека тумачили садржај “Горичког зборника” и “Шестоднева”, до наших дана сачуваних списа старца исихасте Никона Јерусалимца, као и његову личност и узоре којима је насљедовао. Бог платио у девето небо души Светозара Томића, књигознанца и књигољупца, који је, послије оног симпатичног цјењкања са неким полуписменим попом, повратио у српску духовну и културну ризницу “Горички зборник” и похранио га под кров најумнијег дома српског народа – Српску академију наука и умјетности у Београду. За њим су ходили и дали свога доприноса научници и зналци разних области, међу њима и теолози митроносни црнорисци Амфилохије црногорско-приморски, Атанасије, умировљени захумско-херцеговачки, Јован славонски и Јован, бивши нишки – казао је игуман Јефрем.

Извор: Дан

Фото: Матица српска

(Митрополија црногорско-приморска)