04.10.2018.
Дјечији хор СПД „Јединство 1839” је настао као природна реакција и потреба, јер се пуно дјеце окупило на часовима вјеронауке, која има велику традицију у Котору, још од проте Богобоја Милошевића, преко оца Момчила Кривокапића, до оца Немање Кривокапића и попадије Иване Кривокапић. Дневне новине Дан писале су о наступу Јединства (11.01.2018.) на манифестацији „Божићно сеоце” која се први пут ове године одржала од 4. до 22. јануара у Београду.

„Најмлађи хористи пред београдску публику ступили су у 19 сати, у крипти Храма Св. Саве са цјеловечерњим програмом од двадесетак пјесама, од којих су дио извели и на божићном концерту у Котору.

Хор тренутно броји 35 чланова, од којих је четворо дјечака. Млађи се стално прикључују, док старији прелазе из „малог” у „велики” хор и обратно.
– Немања и Ивана Кривокапић су препознали да тај сегмент вјеронауке може да садржи и хор, а самим тим мали хор је расадник пјевача за велики хор. Они прођу једну обуку, кроз мали хор науче и шта је богослужење, како треба да се пјева, да буду дисциплиновани, науче црквенословенски, науче много тога и онда природно пређу у велики хор. Наравно, те године када су они на некој прекретници између „малог” и „великог хора”, ми диригенти не правимо проблем, него, напротив, тиме још боље „увежемо” наше чланове. Имамо неколико чланова у том периоду који пјевају у оба ансамбла, солисти су и ту и тамо, и свирају и пјевају – каже проф. Михајло Лазаревић, диригент мјешовитог „сениорског” Хора СПД „Јединство”.

Ивана Кривокапић је дугогодишња чланица великог хора и његова ученица, а оснивањем подмлатка осмислила је свој репертоар. Међусобно помажу једно другом, те је тако и проф. Лазаревић био дио групе која је пјевала „исон” (лежећи тон) пратећи Дјечји хор. Репертоар малог хора расте из године у годину, те у будуће можемо очекивати два божићна концерта –хора јуниора и хора сениора „Јединства”, примјећује Кривокапић. Она је рекла за „Дан” да је хор синоћ у Београду извео премијерно више божићних пјесама.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

Не устеже се у креативности када пјесме прилагођава члановима хора, као и припремању и осмишљавању костима за дјевојчице и дјечаке. Велику подршку, каже она, пружају им пијанисткиња проф. Ана Михаљевић и гитариста Петар Букулица. Између ње и чланова хора осјећа се узајамно разумијевање, комуницирају гестом, осмијехом и очима. Радост пјевања дјеца Ивани узвраћају дуплом мјером кад изађу на сцену.
– Најважнија ми је вјера у Бога. Пјевамо Богу и то дјеца доживе у срцу, онако како треба. Сваку пјесму им објасним - ако пјевамо о Богородици, о Господу, онда им ја то дочарам на свој начин, а они то изведу као да анђели пјевају Господу – објашњава Ивана у разговору за „Дан”.
У цркви Св. Николе малишани, „појачани” гласовима средњошколки које уче соло-пјевање, одлично су се снашли у једногласним напјевима (византијски „Тебе појем”, 135. псалам „Славите Господа”), а посебно изводећи народну пјесму „Ко је Бог к`о што је Бог наш”, која се пјева на вечерњим службама, а коју је Ивана „мало прерадила” како би је дјеца пјевала у три гласа. Услиједила је пјесма „Бадње вече”, за коју су ноте добили од Зрењанинског дјечјег хора, затим прерађена пјесма „Божић долази” од „Нових фосила”, те „Христе Спасе” коју пјева Ацо Пејовић. Ове године су први пут на енглеском пјевали божићну пјесму Џона Ленона коју изводи Селин Дион, те на шпанском језику „Фелис Навидад”. У соло дионицама заблистали су Катарина Кривокапић, Војислав Марковић, Ања Ункашевић, Никола Вукшић, Исидора Николић, Нађа Милићевић и Јована Мршуља“, пренио је лист Дан.