03.12.2023.

Света Матрона Цариградска (9/22 новембра)

Христос посреди нас, драги моји читаоци!

Житија Светих су безвременa. Онa су увек актуелна, без обзира на време у коме су живели њихови јунаци. Преподобна Матрона Цариградска живела је у петом веку. Њен брак није био срећан, морала је да трпи нападе свог мужа, патила је од њега, али се није развела. Како олако данас поједини свештеници одлучују о судбинама породица. Имаш лошег мужа, не пушта те у цркву, хули на Бога? Остави га и спаси себе и свој мир. Али понекад се дешава да након напуштања једног крста, жена која је слушала јадног свештеника осуди себе на гори.

Уместо да се жали на свог мужа, Света Матрона је плакала над својим гресима и молила се за свог супружника, да он поверује у Христа. Она је напустила мужа тек после изузетног божанског виђења, које јој је заповедило да крене монашким путем. Није напуштала свој дом да би себи олакшала живот, већ да би свој подвиг још више отежала. Нажалост, понекад се деси да људи оду у манастир јер им живот није успео: мужеви су им лоши, деца их не воле, не могу да нађу посао итд. Али страсти не остављају ни тамо људе на миру, јер од себе не можете побећи.

Шта је Света Матрона тражила у монаштву? Славу? Част? Клањање? Не, чак се обукла у мушку одећу да је нико не би препознао и све време проводила у тишини, посту и молитви. И што је задивљујуће, управо човека који бежи од људских прича и славе Бог прославља највише од свега не само у вечности, него не ретко и у земаљском животу. Такав је био пут свете Матроне Цариградске. Ма колико се крила, Бог ју је све више прослављао. Преподобна је отишла, могло би се рећи, на крај земље да би се сакрила од људске славе, али се тамо око ње створио манастир. Најзад, Господ је доведе назад у Цариград, где је проживела своје дане као игуманија једног од најчаснијих манастира, и још за живота се удостојила да види слатки рај, где је отишла њена чиста душа. Какав је диван, добар и здрав живот проживела та света жена.

А сада погледајте око себе. До које мере подлости ће ићи поједине јавне личности да би подигле свој рејтинг и постале познате. Али како се то завршава? По правилу, неславно и вечно срамно. И уопште, каква је вредност људске славе? Ко се сада сећа, на пример, имена филмских звезда чија су имена шездесетих знала и мала деца? Сада мало ко зна имена људи који су одиграли кључне улоге у историји нашег народа. Не говорим ни о слави која је данас, већ сутра као да тоне у море. Тако је са људима, али не са Богом. Слава коју Он даје људима никада не умире и никада не бледи. Да после више стотина година још увек знамо име једне светитељке која је живела у Цариграду у петом веку, сведочи управо о томе.

Митрополит запорошки и мелитопољски Лука (Коваленко).

Извор: https://orthochristian.com/157456.html

Превела Љиљана Поповић