08.06.2022.

У извештају о верским слободама за 2021. годину амерички Стејт департмент је посветио посебну пажњу кршењу права Српске Православне Цркве на Косову и Метохији: https://www.state.gov/wp-content/uploads/2022/04/KOSOVO-2021-INTERNATIONAL-RELIGIOUS-FREEDOM-REPORT.pdf

У поменутом извештају посебно се помиње неизвршавање одлуке Уставног суда Косова из 2016. године о земљи манастира Високи Дечани: Представници општине Дечани и централне владе наставили су да одбијају извршење одлуке Уставног суда из 2016. године која потврђује одлуку Врховног суда из 2012. и признаје власништво српског православног манастира Високи Дечани над 24 хектара земље у манастирској околини. У току године није било напретка упркос поновљеним захтевима од стране Српске Православне Цркве и међународне заједнице упућених Косовској агенцији за катастар и шире влади да укњижи власништво Српске Православне Цркве над том земљом…

Извештај помиње да је од маја 2021. године Епархија рашко-призренска прекинула службене контакте са косовским институцијама. У мају, Српска Православна Црква је прекинула службене контакте са владом, наводећи да влада није испунила ни одлуку Уставног суда о манастиру Високи Дечани, ни споразум постигнут уз посредовање Италије из новембра 2020. године између СЗЗ (Савета за заштићене зоне) и власти општине Дечани о путевима у дечанској специјалној заштићеној зони. Српска Православна Црква је објавила саопштење да се суочава са намерном правном опструкцијом од стране косовских институција на централном и локалном нивоу, под јаким утицајем формалних и неформалних центара моћи косовских Албанаца, који очигледно остају решени да се одлука Уставног суда никада не изврши… Институције су чврсто у рукама оних који сами самовољно пресуђују без обзира на одлуке Уставног и Врховног суда и законе. Као резултат прекида разговора Савет за заштићене зоне није се састајао током године. Поменути споразум је укључивао изградњу заобилазнице ван граница заштићене зоне и посебних локалних путева унутар специјалне заштићене зоне….  (За опширније кликните на наслов)

У извештају Стејт Департмента се даље наводи: Српспка Православна Црква и заједница косовских Срба наставили су да наводе да у многим општинама са већином косовског албанског становништва локалне власти не пружају адекватну бригу за њихова гробља и да полиција не обезбеђује довољну безбедност, дозвољавајући повремене акте вандализма. Према писању медија на српском језику и Српске Православне Цркве један број гробова и крстова на православном гробљу у Ораховцу је уништену у јуну и октобру. У јулу медији су известили о недостатку бриге, вандализму и скрнављењу једног броја цркава Српске Православне Цркве и гробаља. Српска Православна Црква је пренела да је 19. јуна полиција зауставила аутобус са српским поклоницима и вратила групу у Србију иако је гранична полиција бустила аутобус да уђе на Косово. Српска Православна Црква је изјавила да су власти наредиле поклоницима који су намеравали да посете светиње Српска Православна Црква и учествују у верским службама да напусте Косово без пружања валидног образложења и да такво поканшање представља кршење верских права поклоника и права на слободу кретања.

У наставку извештаја говори се о другим инцидентима и проблемима са којима се суочава Српска Православна Црквана Косову и Метохији: 10. маја Српска Православна Црква је издала саопштење у коме се наводи забринутост због инцидената пљачке и скрнављења неколико објеката на Косову, наводећи недавни инцидент каменовања цркве Свете Петке у Витини и друге примере. Српска Православна Црква је рекла да је већина инцидената етнички и верски мотивисана и критиковала је како је изјављено агресивну реторику против Српске Православне Цркве која долази од неких највиших институција косовских Албанаца и политичких вођа, укључујући премијера Аљбина Куртија и Министра за околину, просторно планнирање и инфраструктуру Љибурна Аљиуа, који су допринели овим инцидентима…. Српска Православна Црква је такође изразила забринутост због провала и крађа у шест објеката Српске Православне Цркве (цркава и помоћних зграда) у току десет дана у марту. Инциденти су се догодили у Клокоту, Партешу, Грачаници, Пећи и општини Штрпце.

Извештај Стејт Департмента посебну пажњу посвећује и увршћењу манастира Високи Дечани на листу од седам најугроженијих споменика у Европи за 2021. годину: У априлу невладина пан-европска федерација за културно наслеђе Europa Nostra укључила је српски православни манастир Високи Дечани на листу од седам наугроженијих објеката баштине у Европи, наводећи ризике који манастиру прете од пројеката за локални развој.

Извор: Епархија рашко-призренска
Митрополија црногорско-приморска