20.09.2018.
Храм Светог Николе у которском Старом граду 2014. је осликан иконама јеванђелиста Матеја, Марка, Јована и Луке. Платна, која су претходно била намијењена највећем православном храму Христа Спаса у Москви, површине преко 15 метара квадратних, урадио је познати руски сликар, академик Сергеј Присекин. Како тада, тако и данас, привлаче пажњу и пред њима се моле бројни вјерници.

Умјетник Сергеј Присекин је члан Руске академије сликара. Осликао је и поменути храм Христа Спаса. Велику захвалност за сарадњу на дјелу у которском храму, казо нам је тада, дугује митрполиту црногорско приморском Амфилохију и пароху которском и намјеснику бококоторском Момчилу Кривокапићу.

„Ја сам болестан човјек. У посљедње вријеме тешко радим, али сам све тешкоће ријешио уз вољу Божју, тако да ово што данас видите у Котору право је чудо", каже Присекин. Захвалан је и рођаку Александру Бељакову, бившем официру и почетком 90.-тих прошлог вијека шефу мировне мисије Русије у Босни, генералу Руске армије у пензији, који сада живи у Херцег Новом. У овом граду је на Руском гробљу саградио цркву Светог Фјодора Ушакова, а отворио и јединствени Музеј сидара.
По ријечима оца Момчила Кривокапића осликавање храма Светог Николе, за које, управо због његових димензија, до сада није било довољно средстава, изузетан је догађај за цркву и град.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

„Прво је проблем био како превести и на који начин овако захтјеван материјал као што су огромна уоквирена платна. Међутим, Руси све могу, а иконе тешке по 120 килограм су ту и прислоњене на зидове већ изазивају знатну пажњу. Требало би да до недјеље буду постављене", казао је Кривокапић. На сарадњи у превозу од Москве до Котора он се захвалио особљу тиватског аеродрома и царини. Иконе са јеванђелистима рађене техником уље на платну биће фиксиране са постојећим рамовима на подлогу, отпорне су на влагу и заузимају комплетне зидове. Сликар Присекин подсјећа и на судбину, односно градњу, рушење и обнову највећег православног храма Христа Спаса у Москви. „Храм Христа Спаса био је изграђен као црква-успомена на побједу у рату 1812. над Наполеоном. Зато је и остао главни храм у Русији, не само по величини. Градили су га императори. Александар први Романов је дао идеју, Николај први, његов син га је градио, а цар Николај други, посљендји руски цар, завршио". Након што га Стаљин срушио у вријеме комунизма и на његовом мјесту изградио базен, радови на реконструисаном храму били су завршени 1998. да би поново био отворен 1999. године. То је доказ да Цркву Божију нико не може да уништи", каже Присекин, који је право да ради на храму добио након сверуског конкурса на којем је побиједио. „Била је то иницијатива нашег патријарха Алексеја другог, а главни циљ је био грађење великих светиња Русије уништених у вријеме комунизма", додаје Присекин. Он наводи да се осликавање новог московског храма одвијало на основу црно-бијелих фотографија што је знатно отежавало посао. „У принципу, све што је остало од првог храма Хрста Спаса биле су само слике. Након конкурса било је девет група које су добиле благослов да сликају фреске, плафон, зидове, четири куполе и јеванђелисте. Ове иконе су биле намијењене за храм Христа Спаса, али када је урађена реконструкција нису могле стати због подлоге и технологије", каже Присекин. Он истиче велико пријатељство црногорског и руског народа потврђено кроз историју, те допринос руских адмирала и генерала успостваљању црногорске државности. „Када сам први пут дошао у ову земљу био сам одушевљен њеном православном традицијом гдје је је пуно хришћанских светиња. То је од великог значаја како за ваш тако и за наш народ. Посебно када у овом времену и ви и ми имамо неке проблеме", навео је Присекин.