04.04.2021.

Парох которски, протојереј Немања Кривокапић, поручио је на Светој литургији служеној данас на Крстопоклону недјељу у цркви Светог Николе у Котору, да је Бог саздао човјека у облику крста, симбола истинске љубави. Љубави која је оличена у човјековом давању другим људима.

„Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде“, ријечи су Светога јеванђеља (Јеванђеље Марко, зачало 37 (8,34-38; 9,1) које се чита данас на Крстопоклону недјељу када на свечаном бденију износимо Часни крст, полажемо у средиште цркве, клањамо му се, изражавамо највеће поштовање према симболу хришћанства и побједе над смрћу, клањамо се, метанишемо и пјевамо пјесму „Крсту Твоме клањамо се владико и свето васкрсење Твоје појемо и славимо“, казао је о. Немања.

Ова, како је назначио, кратка и моћна пјесма, изражава суштину наше вјере у часни спаситељни крст, односно у спаситељно дјело Господа Исуса Христа.

„Спаситељно дјело Онога који је дошао овдје на земљу да спаси свијет, створио цијелу Васељену, нас људе, који је уредио све законе... Он долази, постаје човјек, постаје један од нас, прима поруге, бичевања, страдање, чак и саму смрт од истих тих људи због којих је дошао да их спаси. Неко ће упитати што ту онда има да се слави?
Када би та смрт била последица тога да Христос није могао да им побјегне, ту онда не би заиста имало ништа да се слави. Међутим, није тако. Христос је Цар славе. Христос је онај који долази на добровољно страдање које је већ припремљено, смишљено и најављивано кроз Стари завјет, кроз пророке на више мјеста па и од самога Спаситеља док је био на земљи. Он је више пута говорио о томе како ће га ухватити, предати на смрт и да ће трећи дан васкрснути.  (За опширније кликните на наслов) 

Спаситељ долази на једини и уједно најкориснији могући начин да човјека спаси од гријеха. Да дође и да у своју божанску личност прими цијелу човјечанску природу и да заједно са њом претрпи страдања, смрт, али и заједно да васкрсне. То је оно спаситељно што нам је Господ Исус Христос дао и тиме нам отворио могућност спасења.
То човјек не би могао никада да оствари сам без директног учешћа Божјега, јер је стално био у зачараном кругу смрти и гријеха.
Због тога, јер је Цар славе, Христос се на православним иконама слика смирен. Нису изражене оне патње и муке које је претрпио на крсту. Зато је и крст симбол хришћанства, симбол побједе над смрћу. Не славимо дакле то што смо га убили, него оно што се десило трећи дан послије, а то је васкрсење Христово - побједа Спаситеља над смрћу, над Ђаволом и над гријехом. Зато је крст симбол хришћана, симбол који ми поштујемо и којим се дичимо.
Христос је све што је урадио, урадио из чисте љубави према човјеку. Дакле, то је она права, искрена љубав кроз давање себе за друге. Крст је симбол истинске љубави којом ми себе дајемо другима.
Бог је створио човјека у облику крста. Када рашири руке човјек је „ходајући крст“. Али само тада, када се отвори рашири руке према другоме, само тада је то знак љубави, давања једног себе другима“, поручио је о. Немања.

Појашњавајући крстоносни пут на који позива Свето јеванђеље он каже да су хришћани често пролазили кроз велика страдања - крсни пут који би претрпјели, али који је уједно био и пут спасења.
„Некад је то страдање и борба са нашим страстима. И то је пут крста. Сјећање на знак побједе над смрћу, подсјећање на пут којим треба да идемо и којем треба да стремимо јесте оно што нас данас учи Спаситељ“, казао је о. Немања.

Јеванђеље Марко, зачало 37 (8,34-38; 9,1)

34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им: „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. 35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. 36. Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди? 37. Или какав ће откуп дати човек за душу своју? 38. Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца свог са светим анђелима.” 1. И рече им: „Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.”