06.01.2018.
Код храма Светог Николе у которскм Старом граду вечерас је организовано налагање „малог“ или „дјечијег“ бадњака. Традицију започету прије двадесетак година поштује све више родитеља који доводе своју дјецу да осјете топлину огња који је гријао тек рођеног Христа. Уз пјевање малог хора которског Српског пјевачког друштва Јединство 1839, литургију је служио архијерејски намјесник бококоторски, парох которски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић са свештенством.

„Свим бадњацима које ћете ставити на огањ, уствари и ви дјецо додајете на онај свети огањ који је загријао тек рођеног Хриса. А он је тај који је ту дошао као сунце правде, који ће све нас да обасја истином и који ће у свим нашим тугама и невољама да нас грије својом љубављу. Послије, када је имао 33 године, њега су разапели због нас, мислећи да могу да убију Онога кога не може нико да убије. Он је разапет, али је васкрсао и на тај начин нама је дао могућност за живот вјечни. Ово вече је свето јер се у њему окупљамо на начин како су то радили наши преци вјековима, 2.000 година, колико се хришћани крштени у име Оца и Сина и Светог Духа окупљају у ову свету ноћ да на тај начин обиљеже тренутак када се Господ Христос родио.

Оно што је била предивна ствар у тој ноћи, када се родио Господ Христос скромно у пећини, која је у била одједном обасјана великим свјетлом, анђели на небу су пјевали „Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља“. Те ријечи није човјек измислио, него су од анђела које је Господ послао када се родио Исус Христос.

То је било нешто што је скренуло пажњу пастирима који су дошли и донијели дарове новорођеном Христу и наложили ватру да му не буде хладно у пећини.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

Ми својом љубављу треба вечерас да припремимо своја срца да буду оне пећине које ће примити у себе Христа. Ништа нисмо урадили ако само наложимо ватру и мало запјевамо, већ је важно да ова ноћ отвори наша срца, да прими у себе Христа, да разумије то што су анђели пјевали када је дошао Господ.
Ова ноћ треба да мири све. Да они који не говоре пруже једни другима руку. Ова ноћ је по томе најважнија.

Оволико присуство дјеце говори да су родитељи схватили колико је важно да их доведу, како би славећи Бога били бољи људи. Њихова љубав тада постаје одуховљена, освештана и освијетљена свјетлошћу Божије љубави.

Зато ова ноћ треба да нас окупља и држи да чувамо своју вјеру као зеницу ока свога.

Мир Божји Христос се роди“, казао је отац Момчило Кривокапић.