11.02.2021.
Историчар са Филозофског факултета у Београду Синиша Мишић рекао је да је оскрнављена испосница Светог Петра Коришког код Призрена један од најважнијих објеката за Српску православну цркву, историју и културу, а међународна заједница се углавном труди да те ствари на Косову и Метохији не види.

Игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић написао је на “Твитер” налогу да су четири косовска Албанца ухваћена 4. фебруара да краду археолошке остатке у испосници Светог Петра Коришког код Призрена у којој су фреске из 13. и 14. вијека непроцјењиве вриједности.

До испоснице Светог Петра никада се није могло доћи лако ни шездесетих година прошлог вијека када је ово подручје истраживано, а Мишић је додао да му је и прије неколико година, када је био на Косову и Метохији, речено да није препоручљиво ићи до испоснице.

“Ово што се догодило није ново, али су нови покушаји у последњих десетак година, можда и мало више, да се део те баштине и својата, што је јако опасно и безобразно”, оцијенио је Мишић.

Мишић, шеф Катедре за историју српског народа у средњем вијеку, рекао је да на Косову и Метохији не постоји ниједна црква, светиња, која није важна за српски народ. (За опширније кликните на наслов)

“Албански екстремисти дигли су у ваздух цркву у Мушутишту, а она је прва властелска црква у историји српског народа. Није била заштићена ни Црква Светог Стефана, а изузетно је важна за нашу историју, за историју средњег века”, рекао је Мишић за “Спутњик”, пренела је “Срна”.

Мишић је навео да се на уништењу српске баштине на Косову и Метохији ради од 1941. године.

Игуман Сава је за “Спутњик” рекао да је до извјештаја о крађи седам оловних предмета археолошке вриједности дошао захваљујући доброј вољи једног члана међународне мисије на Косову и Метохији, у супротном тешко да би било ко знао да је испосница опљачкана, јер је званични извјештај полиције непрецизан.

Он је позвао УН да реагује и упозорио да, ако се ово настави, ништа од српске баштине неће остати, те нагласио да Црква чини све како би случај био укључен у званичан извјештај УН о стању на Косову и Метохији.

Косовска полиција је 2009. године ухапсила шесторицу Албанаца због сумње да су у рушевинама манастира Светог Петра Коришког копали тунел у потрази за благом. У једном зиду ископан је тунел дугачак седам и широк око три метра. Епархија је тада тражила да међународна заједница заштити манастир код Призрена. Фреске у пећини Светог Петра су из 13. и 14. вијека.

Старији слој фресака представља хронолошки најстарији примјер монументалног фрескописа код Срба и досада је најстарији познати рад који као такав има непроцењиву вриједност.

Испосница се помиње у вријеме краља Милутина, који је приложио Хиландару, а научници вјерују да потиче још из 12. вијека, што је сада, с обзиром на околности, тешко доказати.

Извор: Срна

Фото: Википедија

(Митрополија црногорско-приморска)