22.08.2021. 

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, 22. августа 2015. године

На здравље и спасење Свето причешће. Добродошли из Јања, из Шипова! За Јање и Шипово сам давно чуо, још 1960-их година кад сам био студент. Онда је први парох, који је тамо служио послије рата, био јеромонах Лаврентије, садашњи епископ шабачко-ваљевски. И написао је један чланак који и дан данас памтим, под називом: ,,Цвијеће са јањских планина”. Било је то 1961. или 1962. године. А послије тога, мој школски друг био је ваш духовник и свештеник, отац Мирослав Стрика. Био сам и на његовој сахрани, и у болници, када је био у Бања Луци, прије тога. Тако да, о Јањи сам давно слушао и чуо. И заиста, гледајући вас, није владика Лаврентије погријешио када вас је назвао ,,цвијећем са јањских планина” јер да ви нијесте цвијеће, не бисте стигли у ову светињу Божију, Светог Петра Цетињског, Петра II Ловћенскога Тајновидца и не бисте се тако припремили за Свету тајну причешћа, да се сретете са Господом. Види се да сте имали добре свештенике, али не само што сте имали добре свештенике, него што сте и добро пострадали, ако ћемо поштено. Страдали у прошла времена, нарочито у Другом свјетском рату, па ни у ова нова времена није вам било лако, а ни данас вам лако није.

Али тако је то са нама хришћанима. Ко хоће Христов бити, он мора да схвати и да прихвати да ће бити гоњен. ,,Благо вама ако вас успрогоне и лажући кажу на вас свакојаке рђаве ријечи имена мога ради.” Хришћани су од памтивијека били на распећу. Па нема им другог мјеста ако хоће да буду хришћани, јер Христос је био на распећу, на Голготи, разапет и пострадао је на крсту, и шамаран и бичеван на правди Бога. Једини истински праведник на земљи је био Христос па ако је Он тако претрпио, шта ми грешници да очекујемо?! Само што је Његово страдање за нас цјелевно, Његов крст и Његово распеће су били за живот свијета и за наше спасење. Он је пострадао да би нама показао пут и прави правац како да се рађамо, како да живимо и ходимо на овој земљи, како да се припремамо за онај вјечни живот. Јер овај вјечни живот је овакав какав је, а прије свега је пролазан, то сви знамо. Ум за морем, како каже народна пословица, смрт за вратом. А благо ономе који зна да је овај живот пролазан, а да нас чека онај вјечни живот у Христу Господу и Његовој љубави. Јер Његово распеће је свједочанство Његове огромне и бескрајне љубави за нас.  (За опширнјие кликните на наслов)

А та љубав је и за нас подстицај да и ми, ако смо Његови, онда морамо да носимо крст Његов. ,,Ко хоће да иде за мном, нек се одрекне себе, нека узме крст свој и нека ходи за мном.” To су Његове ријечи, али не само Његове ријечи, него и Његов живот. Није Он тражио од других оно што сам није прво испунио. И то је велика сила Христова, јер је Он то испунио и рекао: ,,Ја сам Пут, Истина и Живот.” ,,Ко ходи за мном, неће ходити по тами.” ,,Ја сам хљеб живота који је сишао са неба и који једе од овога хљеба неће умријети, него ће жив бити.” Дакле, то је велика и света тајна Христова, која нам се дарује у Светом причешћу. Хљеб живота смо ми примили данас и примамо на светој служби. Хранимо се овим земаљским хљебом и трудимо се, колико можемо, за себе и за своју дјецу да се побринемо за земаљски хљеб којим се храни тијело човјеково. Али није довољно да се храни тијело човјеково. То је довољно за магарца, за краву, за теле, за овцу, за коња, за црва, за мрава, а за човјека није довољно, јер човјек јесте тијело и треба му тјелесна храна, али је и душа. Рођен не само да умире овдје и да се овдје храни, него да задобије онај вјечни и непролазни живот. Да задобије Христа, да се овдје са Њим сусрета, живећи по Јеванђељу, трудећи се, а онда припремајући се врлинама, Светим причешћем, светим постом, молитвом, прво љубављу према Богу, па љубављу према другима, према ближњима, велика и света тајна овога хришћанскога живота.

А ево свједока, Светог Петра Цетињскога. Погледајте његову руку. Ево је, и данас се благосиља рука Светога Петра. Велики Божији угодник, велики помиритељ. Он је живио у много тежим временима од нас, јер је издржао до краја, јер како пише у Јеванђељу: ,,Ко до краја издржи, тај ће се спасити.” Знам ја како сте ви у своје вријеме, када је храм био порушен, то ми је покојни отац Мирослав говорио, када дође велики снијег, а онда се ископа у снијегу рупа, уђе се унутра па се тамо постави сто и ту су, у Јању, служене Литургије послије рата! Тако је то било тешко. Дакле, било је добро и биће боље, ако Бог да. А ту нам је и рука Светога Јована Крститеља, она рука која је Господа крстила у Јордану. Замислите какав је то Божији благослов за све нас и за вас који сте дошли из Јање: да цјеливамо руку Светог Јована Крститеља! И дио онога Часнога крста на коме је Господ разапет! То је неко велико чудо Божије, да је то стигло овдје до нас, до Цетиња. Зашто је рука Светог Јована овдје стигла? Зато што нам треба много покајања! Па је Свети Јован Крститељ схватио: ,,Гдје највише треба покајања, тамо ћу да идем!” Па је тако ишао гдје год је то било могуће. Стизао је од Јерусалима до Антиохије, то Цариграда, до Родоса, до Малте, стигао до Петрограда, стигао до Европе, вратио се до Београда и на крају стигао до манастира Острога, па онда стигао овдје на Цетиње, јер је схватио: ,,Тамо треба највише покајања! Највише покајања код Цетињана, Црногораца и Срба!” Највише нама треба покајања.

Мислимо ми да смо безгрешни, па због тога страдамо. Неће бити, неће. Додуше, страда се и због гријеха, својих и због гријехова предака. ,,Оци једоше кисело грожђе, а дјеци трну зуби.” А страда се, како каже Господ, и да би се Господ прославио преко нашега страдања. Господ зна ради чега смо страдали, ради гријеха наших, ради гријеха предака или, дај Боже, оно треће, оно најсветије, што се посвједочило и Христовим страдањем, тиме се прославио Бог. А страдање Божијих праведника, страдање Светог Јована Крститеља, највећег рођеног од жене, који је пострадао највише! Главу су му одсјекли! Страшан злочин који се догодио! Ми ове године славимо хиљадиту годишњицу Светога Јована Владимира, наш Сабор и Патријарх су покровитељи те прославе. Његове мошти се налазе у Албанији данас. Он је био први српски владар у древној Диоклији и Зети и он је мученички пострадао. Ено, и слика се као и Свети Јован Крститељ, држећи своју главу у својим рукама. Њему је одсјечена глава и, по предању, узео је своју главу и однио је до цркве. Дакле, и он је пострадао, али његово страдање је било на славу Божију.

Јањанско страдање, ја сам увјерен, и поред гријеха, нећемо да кажемо да смо безгрешни, али јесте било на славу Божију. Претрпјели сте велико страдање и, хвала Богу, вјера вам се није поколебала, душа вам је остала здрава и чиста и, ево, Јањани су данас стигли. Свети Јован Крститељ, Свети Петар Цетињски и крст Господњи су их призвали овдје да приме Свето причешће. И нека је благословено и нека је на здравље и на спасење овај ваш поклонички пут. Вјероватно ће те и друге светиње да посјетите, Светог Василија Острошког на примјер, али када одете до Светог Василија, знајте да су тамо четири свеца! Ми највише знамо Светог Василија Острошког, али има и ђакон његов, чије ће те мошти видјети у горњој цркви. Открили смо те мошти, а остало је предање да је убијен од стране Турака. И један старац Георгије, чувар ћивота, говорио нам је да су негдје испред олтара његове мошти, али је било забетонирано одозго. И ми прошле године, обнављајући прошле године горњи манастир, заиста смо нашли мошти и нађемо пушчано зрно међу његовим моштима. Тачно, убијен је ђакон! Не знамо му ни имена. Молимо се Светоме Василију да нам открије његово име.

А онда тамо је и Исаија Острошки, који је прије Светог Василија ту био подвижник и, њега следећи, дошао је Свети Василије. И њему смо, видјећете тамо, једну црквицу нову подигли. И четврти светац је Свети новомученик Станко, онај дјечак од четрнаест година од кога су Турци тражили да се потурчи, он то није прихватио и сасекли су га на комаде. И ено, његове ручице је Бог сачувао. Мајка је дошла и откопала, са другима, његов гроб и нашли су његове руке и ено их у Острогу. И тамо смо подигли малу, средњу цркву, посвећену њему. Четири светитеља. Велики Божији дар Светог Василија Острошкога.

Па цјеливајте светиње, Господ да вас укријепи, да вам да здравље душе и тијела, да вам буде благословен овај пут у име Господње. Амин. Боже дај.

Транскрипт Данило Балабан

(Митрополијa црногорско-приморскa)