23.02.2022.

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Михољска Превлака, 23. фебруара 2019. године

Диван је Бог у дјелима Својим, чудесан у разуму Своме, у вјечном промислу Своме и вјечној мудрости Својој. Љепота Божија се открива у свему што постоји. Чудесно је сунце које нас грије и оживљава земљу. Чудесан је цвијет који расте на земљи са својом љепотом. Чудесна је свеукупна природа у којој живимо, у којој се рађамо. Чудесна је и она храна коју изњедрава природа ради нас и ради нашега живота. Чудесна су сва створења која је Бог створио, од најмањега до највећега, од црва и мрава до највећега створења које овдје на земљи постоји. Диван је Бог и предиван у човјеку, који је створен по лику и образу Његовом. Човјек у којем су сабране све Божије љепоте и сва Божија доброта , и у тијелу његовом и у души његовој, све љепоте Божије су сабране у човјеку, у људском бићу. Све оно што посједује творевина Божија, све је то у маломе присутно у човјеку и сабрано у њему, и оно што је тјелесно и оно што је духовно. И више од тога, човјек је лик и подобије Божије, слика самога Бога, а не само слика божанске творевине.

Чудесан је Господ и у Своме јављању овоме свијету, у откривању Своје велике и свете тајне, откривање преко Божијих светих надахнутих пророка, преко светих Божијих људи, живих свједока Божијих на земљи. Дивни су свети Божији људи који свједоче Господа. Пророк Мојсије који нам је, надахнут Духом Божијим, открио тајну како је настао свијет и сва творевина Божија у шест дана. Остали пророци који су нам наговјестили долазак самога Бога у овај свијет и Његовог јављања и Његовог рођења од Духа Светога и Дјеве Пресвете. Јављали су се пророци све до Захарије, Малахије и све до Светога Јована Крститеља, сваки од њих је, на свој начин, предуказивао ту велику и страшну тајну Христове личности, у којој се сабирају света чудеса Божија и чудеса овога свијета. У Његовом лику, у Његовој личности. И Бог, савршени и јединородни Син Божији, рођен прије свих вијекова од Бога Оца, Он се открио и јавио кроз Исуса из Назарета, а и кроз Њега се остварио и савршени човјек. Савршени Бог и савршени човјек је сам Господ наш, Исус Христос. Он је пуноћа свега онога што је Бог створио, све божанске љепоте и божанских чудеса виђених у човјеку и пројављених у Христу Богочовјеку. Од Њега па до данас и до краја свијета и вијека, па и у вјечности, није само човјечност пуноћа божанског савршенства, него богочовјечност.. (За опширније кликните на наслов)  

И Бог и човјек – богочовјечност уграђена у људску природу и у оно чиме живи човјек и ради чега човјек живи. Тако да је у вјечности откривење те богочовјечне истине и јављање и пројављивање оно што је најсавршеније и најважније. Сви дани се сабирају и сабраће се у онај дан Другог доласка Христа Господа, о коме нам је свједочило Свето јеванђеље. Када Господ дође у свој слави Својој, са светим анђелима Својим и са светима Својим и када Господ сабере и једне стави са лијеве стране, а друге са десне и они који су творили ријеч Божију, истину Божију, који су живјели по заповјестима Божијим, њима ће рећи: ,,Дођите благословени и станите са десне стране моје, да задобијете царство вјечно и непролазно.” А онима који нијесу творили заповјести Божије, који нијесу гладне нахранили и жедне напојили, који нијесу болесника и затвореника посјетили, који нијесу испунили божанске заповјести, њима ће рећи: ,,Идите од мене, ви проклети, у огањ вјечни!’’ И у тај велики и свети дан ће засијати пуноћа божанске доброте, божанске љубави и божанске истине и откриће се сам Господ у свој пуноћи Својој и сабраће се сви дани, од настанка свијета, у тај дан Христовог Другог доласка.

Диван је, дакле, Бог и дивно је све оно што је Бог створио и све оно чиме Бог обасјава нас и чиме нас испуњава овдје на земљи и оно што нам је Бог обећао у вјечности, у непролазности, задобијање вјечнога и непролазнога царства Његовога, царства Оца, и Сина и Духа Светога, царства Бога љубави. Љубав се открива кроз све те љепоте које је Бог уградио у Своју творевину, у људско биће, које је откривао и открива преко Својих пророка, апостола и мученика, које је открио преко Сина Свога јединороднога. Све су то те чудесне љепоте, доброте и истине. А ми смо призвани овдје, да познајемо ту божанску доброту и божанску љепоту и божанску истину, да познамо Христа, Сина Божијег јединородног и да Њега као љубав, вјечну, непролазну, светотројичну, примимо у себе. Да се усели у нас, пун благодати и истине, сам Господ, кроз тајну Светога крштења и кроз запечаћење Духом Светим, кроз живљење по заповјестима Божијим и кроз хођење оним путем који води у вјечни живот, хођење за Оним који јесте Пут, Истина и Живот.

Дивно је ово мјесто на коме се налазимо, ова прадревна светиња хришћанска, која је овдје сигурно сабрана око моштију једног од дивних древних хришћанских мученика. Па онда, редом, око оних који су овдје на Превлаци, Светог архангела Михаила и Гаврила, који су кроз вијекове ходили за Господом и трудили се да се Њему јединоме клањају и Њему јединоме да служе. Колико их је било само Господ знаде, оних који су запамћени и уписани у Књигу вјечнога живота Христовога у Божијем памћењу. Ако их ми људи заборављамо, Бог их неће и не може заборавити. Међу њима посебно мјесто имају и они мученици који су пострадали овдје, чије мошти цјеливамо, кроз које се открила божанска љепота, као што се откривала кроз мученике древних времена, међу којима посебно мјесто има Свети великомученик Харалампије, кога данас овдје прослављамо. Онај старац за кога је записано да је имао стотину и тринаест година и да је, као такав, у вријеме безбожнога цара Септимија Севера, мученички пострадао. И он је, умирући, благосиљао и своје мучитеље, назвавши их браћом. ,,Браћо, хвала вам што сте састругали моје старе кости, да би се обновила моја душа и да би ушла у вјечно и непролазно царство Божије.“ Па се исто тако молио Богу за све људе, и за грешнике, говорећи: ,,Човјек је тијело и месо, човјек је слабашно биће овдје на земљи. Господе, Ти се смилуј, укријепи га, утврди га, просвети га и освети га.”

Дивни и чудесни Свети великомученик Харалампије, кроз кога се такође Господ прославио. Његове мошти и његова рука се чува и код нас у манастиру Морачи. Кад одете тамо, обавезно цјеливајте руку Светога Харалампија. Чудесно је то да се из 2. вијека, када је он живио, сачувала њгова рука, ношена и преношена из разних крајева, донијета и код нас овдје, да нас благосиља и подсјећа да је оно што је Божије непролазно и да су Божији људи испуњени божанском силом и да су мошти њихове живи свједок живога Бога и силе Његовог Васкрсења.

Господу нашем, предивноме у творевини Својој, у људском бићу дивноме, и чудесноме у Христу Богочовјеку и у светима Његовим, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА