04.11.2018.
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије поручио је да земаљски народи данас више брину о свом пролазном земаљскм животу, него о ономе што је вјечно и непролазно.
Митрополит је служио данас са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Ђорђа у Ораховцу, у једном од најстаријих храмова у Боки Которској, на чијем су гробљу, у присуству родбине и бројних вјерника, сахрањени земни остаци Мата Гопчевића (1880 – 1957), пренијети недавно из Аргентине у родни Ораховац.
„Молимо се да нас Господ обасја, не само овом земаљском свјетлошћу, земаљскога сунца, него да нас обасје свјетлост лица Његовога. Вјечна свјетлост у којој Бог обитава и ради које је и створио човјека, да буде заједничар те свјетлости, вјечне и непролазне. Да кроз њу и преко ње буде заједничар живога Бога. Зато је човјек и створен по лику и по подобју Божијем. Већ је самим стварањем Бог призвао чвјека на ту Његову свјетлост вјечну и непролазну. И то је оно што је најпотребније свима људима овдје на земљи“, казао је Mитрополит Амфилохије.

Човјек, наставио је, овдје на земљи кроз све своје науке и своја знања чезне за том свјетлошћу.

„Има и свјетлост човјековог ума, човјековог знања, али је то мало и пролазно, као што је и човјек пролазан. Само је оно достојно човјека што је вјечно, што је непролазно, јер човјек је створен, не за пролазност и за ништавило, него за вјечности за непролазни и вјечни живот. Том свјетлошћу Божанском и том Божанском силом Господ је исјелио и оног гадаринског бјесомучника. Сила Божја и свјетлост Божја се дотакла њега и демонска сила, легион демона, који је вапио из њега, сусревши се са Богом, „шта је теби до мене Сине Божји, што ме гониш“. Изагнао га је Господ. И демонска сила и она хоће заједницу. А пошто није могао демон да остане у човјеку онда је демонска сила отишла у крдо свиња“, казао је Mитрополит Амфилохије.

Догађај у Гадаринској земљи нажалост прати човјека до данас.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

„Оно што се догодило у Гадаринској земљи, приликом исцјељења тога бјесомучника, који је клекао пред ноге Христове, и одавао му поштовање, због исјељења, остали Гадаринци, намјесто да и они пригрле Христа Господа, били су љути на Њега зашто је свиње њихове бацио у језеро. Демонизоване свиње су бачене у језеро и они су тражили од Господа да иде од њих. И то што се догодило у Гадаринској земљи је, нажалост, нешто што се догађа кроз сву историју човјекову до наших времена. Намјесто да људи прихвате Њега као вјечну свјетлост, вјечни живот, као вјечну истину, као вјечну љубав, као Бога свога и као Спаситеља свога, они више жале за земаљским стварима, ништавним и пролазним, везујући се за њих, више жале за крдом својих свиња, и радије остају са својим свињама, неголи са Господом живим и живоносним“, казао је Mитрополит Амфилохије.

За бојати се је, наставља владика, да је и ово наше вријеме налик догађају из гадаринске земље.

„Да човјечанство савремено поново личи на онога бјесомучника гадаринскога. У човјечанство се уселио легион демона и тај легион је онај који управља људске савјести, земаљске народе, који више брину о свом земаљскм животу пролазном, од онога што је вјечно и што је непролазно. Сва савремена цивилизација, првенствено некад хришћанских народа, она је у том правцу усмјерена данас. Па ево и овдје код нас у Црној Гори и шире од Црне Горе, то усмјерење је оно које је главно усмјерење оних који управљају судбинама људи и народа. Није то добро за нас, за нашу дјецу, за будућност“, казао је Mитрополит Амфилохије.
За разлику од данашњих времена наши преци су се жртвовали за Божје чему свједочи и храм у Ораховцу.

„Овдје кода нас, као што видите, наши преци нијесу жртвовали свој живот свињској психологији, свињском менталитету, него су жртвовали се за оно што је Божије, што је истинско. Ево, овај храм је сведочанство тога, на овој Божјој стијени саграђен прије толико вјекова. Колико је требало труда, колико је требало жртве и љубави да се сагради овај храм Светога великомученика Георгија, на овоме мјесту. Не знам да ли би ми данас били способни за овакво дјело на оваквом мјесту да га урадимо и да га изградимо. Свјетлост лица Божјега, овдје је она свјетлост која је обасјавала покољења читава. То се види на овим фрескама овдје, древним и радревним у овом храму. Бог је благословио и Мата Гопчевића да из далеке Аргенитне дође до овдје, да тамо гдје је зрно клицом заметнуло, и плодом почине. И то је једно од чуда која се догађају у нашим временима и сигурно једно од свједочанстава да је имао неко дјело, или више дјела, Мато Гопчевић, да га је Бог удостојио да послије толико времена, ево опет се врати овдје на своје мјесто, тамо гдје је рођен и гдје је настао, да овдје и плодом почине заједно са Савом Кривокапићем.

Тамо су заједно и отишли у Аргенитну, а ево Господ их је удостојио да се заједно и врате. И то је једно од чуда Божијих, чуда великих, Христових чуда којега се Мато удостојио да га данас похранимо и сахранимо овдје у ово гробље његових предака, да га обасјава свјетлост лица Божјега и овдје на овоме мјесту, као што је обасјавала и оне који су градили овај свети храм и који су уграђивали своје кости у ову дивну светињу.

Нека би Господ у нашим срцима разгорео огањ своје Божанске свјетлости и нека би свињска психологија, која полако преовладава судбинама овога свијета, нека би она била исцијељена у нашем времену и нека би легион демона које се усељава поново у човјечанство, као у гадаринскога онога болесника ђавоимаонога, нека би тај легион одлазио из људи, људских савјести, људскога ума, људскога срца, да би Божја свјетлост обасјала све људе и све земаљске народе, као што је обасјавала и градитеље овога храма и обасјавала све оне који су се кроз вјекове крштавали у име Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова амин“, казао је Mитрополит Амфилохије.

У име породице покојнога Мата, обратио се Лабуд Гопчевић: „Овим данашњим чином сахране земних остатака нашега ђеда Мата, који је пренесен из далеке Аргентине, дугујемо највише Његовом преосвештенству владици Амфилохију, рођаку оцу Мому Кривокапићу, а посебну захвалност Мишу Стевана Кривокапићу. Он је као представник удружења наших исељеника у Аргенитини успио да нађе његово почивалиште у граду Рохасу. Наш ђед Мато је рођен 1880. године у Ораховцу, од оца Тодора и мајке Стане , рођене Вукасовић, као пето дијете у породици. Мато је попут многих Оравчана у тим, како су их звали, гладним годинама, 1915. нашао уточиште у Аргенити, гдје су му већ били два брата. По нашим сазнањима није заснивао породицу, а умро је 1957. у граду Рохасу. И ево послије 103 године налази свој вјечни мир поред својих родитеља у родном Ораховцу. Хвала још једном нашем владици Амфилохију и рођаку Мому, што смо овим чином нашли мир у својој кући“, казао је Гопчевић.

„Душе предака се радују на небесима за овај чудесни догађај његовог поврата својој отаџбини, земљи својој, тамо гдје је зрно клицу заметнуло, ондје и да почине. Догађај да Бог благослови све Гопчевиће, нека у молитвама Мата и свих његових предака због овога благословенога дана благослови Бог и Сава Кривокапића, благодарећи којем се и Мато вратио у своју отаџбину. То је много значајно и много драгоцјено. Бог да му душу прости“, казао је Mитрополит Амфилохије.