27.07.2021.

Интервју са Митрополитом бориспољским и броварским Антонијем, управником послова Украјинске православне цркве

Како се Украјинска православна црква припрема за литиjу 2021. године?
— Исто као и претходних година. Верници у својим парохијама у епархијама оснивају групе поклоника које би путовали у престоницу, а овде, на лицу места,уз помоћ Кијевске митрополије организујемо све потребне догађаје. А њихов опсег је широк — од решавања питања смештаја посетилаца до договора са властима о процедуралним питањима у вези са литијом.

Желео бих да приметим да смо посебну пажњу посветили питањима карантинских мера. Прво, јерархија Цркве позива све вернике који се осећају лоше да се уздрже од путовања у главни град. Друго, у свим аутобусима у којима ће људи из епархија ићи у Кијев, температура путника ће се мерити пре укрцавања. Такође, предвиђа поклоницима активну употребу медицинских маски.

Поред тога, веома рачунамо на ефикасан рад оних државних органа који ће обезбедити наше литије. Заправо, узимајући у обзир тешку ситуацију која се недавно развила на политичком плану, као и фокус неких снага усмерених на колебање друштвене ситуације, свашта се може догодити.

Пре свега, мислим на претњу провокацијама, чија сврха би могла бити информациона дискредитација наше Цркве. Нажалост, претходних година смо се сусретали са сличним стварима. На пример, када су поступци одређеног провокатора, који се придружио молитвеноj литији са забрањеним политичким симболима, неки медији су покушали да то представе као став читаве УПЦ. (За опширније кликните на наслов) 

Надамо се да ништа неће засенити наш велики празник ове године. На крају крајева, ово је наш заједнички циљ и наш заједнички интерес — да се стотине хиљада верујућих срца истовремено обраћају Господу молитвом за Украјину и наш народ. Моћ такве молитве је заиста неизмерна.

Да ли ће председнику Украjине В. Зеленском бити упућен позив за учешће у поворци?
— Ми немамо традицију као такву — слање одговарајућих позива високим владиним функционерима. А питање овде није ни у норми Устава о одвојености Цркве од државе. Учешће у заједничкој молитви увек треба да буде позив који долази из срца. Ако неко од највиших државника, који је православан, осети тако срдачан позив, увек ћемо га радо подржати.

Главно је да то не буде нека врста «дужности» или формалности. Ово није политички скуп или окупљање. Овде је важан тренутак искрености и вере. Ако је присутан, Бог ћеуслишити било коју особу — било да је министар или обичан радник.

Да ли се очекује да литији присуствују делегације из других православних Цркава?
— Да, званичне делегације Антиохијске, Српске и Чешке цркве присуствоваће молитвеној литији, укључујући и епископе и свештенике са лаицима.

Занимљиво је да у многим аспектима иницијатива за долазак у нашу литиjу потиче од самих представника других помесних Цркава. На пример, група поклоника из Црне Горе дошла нам је на Дан крштења историjске Русиjе. За њих је литиjа Украјинске православне цркве већ догађај од свеправославног значаја и размера.

У светлу овога, можемо рећи да многи верници из других земаља са задовољством долазе у Кијев како би поделили са својом браћом и сестрама радост заједничке молитве Богу.

Чему ће бити посвећена предстојећа литиjа?
— Ове године биће посвећен идеји оданости Cветом православљу. С једне стране, треба напоменути да је овај аспект врло близак свима нама, Украјинцима. Заиста, у борби за православну веру, њену одбрану, изградио се наш идентитет, наша колективна и државна свест.

Сетимо се историjе. Како су деловале неке снаге које су у одређеној фази поседовале део територије наше земље? Покушали су да нам ослабе идентитет, учине нас делом свог народа, владају над нама не само споља, већ и изнутра. За то су предузети разни кораци, али главни је био напад на нашу православну веру. Jер веровало се да ћемо, ако њу напустимо, моћи успешно да се асимилирамо. У ствари, није се радило само о духовном, већ и о политичком, културном и тако даље, прекодирању свести украјинског народа.

Наши преци су то добро разумели и зато су се за веру борили до краја. Због тога сада морамо да се потрудимо да заштитимо и сачувамо оно за што су претходне генерације Украјинаца дале све, па и њихове животе.

Наравно, ово је веома тежак задатак. Откако је код нас посејан црквени раскол, настао је усев непријатељства, сукоба и разних планова за уништавање канонског православља. Штавише, у овој фази овај раскол покушава да замени стварну Украјинску православну цркву, заборављајући да је немогуће заменити чисту воду прљавом водом без оштећења духовног здравља целог народа.

Због тога је тема верности Светом православљу тако важна. Ако отпаднемо од њега, ако подлегнемо искушењу да Бога заменимо новим златним телетом, иза којег се назиру разни политички и идеолошки концепти, онда је наша судбина да постанемо сува грана, откинута од лозе која даје живот, који је Христос. И, као што знате, сува грана има само једну судбину. А она је врло незавидна.

С друге стране, вреди се подсетити шта се дешава ван наше земље. А ми чак и не говоримо о томе да су поједине помесне Цркве увучене у мочвару признања украјинског раскола, што ствара претњу поделе целог светског православља.

Пред нашим очима снаге, које су легализовале украјински раскол, обликују своју верзију православља. А ова верзија је заиста застрашујућа, јер дува хладноћом не само велике гордости, већ и отпада од праве вере.

Какве су, на пример, недавне речи предстојатеља Грчке архиепископије у САД, архиепископа Елпидифора, да постоје многи путеви који воде ка Богу? Дакле, овај јерарх је све религије јавно ставио на исти ниво, учинио их једнаким, а то је према православном учењу, потпуна јерес.

У каквом квантитативном и квалитативном стању УПЦ дочекује литиjу 2021. године?
— Хвала Богу, наша Црква, упркос последњим годинама притиска и кршења права наших верника, наставља да се развија и расте.

Посебно радује то што се храмови постепено подижу за оне заједнице које су претрпеле нападе присталица «ПЦУ». Последњи пример је освећење 24. јула цркве у селу Бушча, Ровенске области, која је изграђена да замени цркву која је насилно, са разбијањем брава, заплењена 2019. године.

Ако говоримо о бројевима, онда Украјинска православна црква има: епископа — 110, епархија — 53, свештенства — 12.456, заједница — 12.374, монаха — 4.548, манастира — 255.

Одговарајуће промене и коначни подаци за 2021. годину биће сумирани у мом извештају до краја ове године.

Колико људи очекујете да видите на предстојећој литиjи?
— Никада нисмо јурили бројеве по овом питању. Без обзира на то колико људи буде дошло, биће важно да се саборна молитва врши, да сви у једном молитвеном импулсу моле Бога за милост према нашој родној земљи.

Наравно, чинилац пандемије и њене последице могу донети одређена прилагођавања броју људи који учествују у молитвеном опходу.

Међутим, ово није главно. Уосталом, прошле године уопште нисмо имали прилику да одржимо крсну молитвену литију. А ове године Господ нам је дао такву милост.

Извор: Православнаjа жизањ

Са украjинског превела Jелена Буjевић
(Митрополија црногорско-приморска)