05.11.2023.

СПЦО Котор и СПД Јединство штампали су монографију Црква Светог Петра Цетињског поводом јубилеја 50 година изградње цркве, аутора проф.Љиљане Чолан, прот, Немање Кривокапића и јереја Миливоја Бакића.
Штампу књиге је финансирао Фонд за заштиту и остваривање мањинских права Црне Горе.

У монографији Црква Светог Петра Цетињског на Прчању сабрани су текстови, документа и фотографије који свједоче постојање храма који је почео да се гради исте године када је и срушена Ловћенска капела.
Дјело својим садржајем говори о још једном страдању нашег народа на овим просторима. А храм Светог Петра Цетињског на Прчању је, по ријечима оца Гојка Перовића у Предговору књиге, већи управо за ту још једну страдалну рану у којој се сви сабирамо.
Приређивачи су истраживање започели у Архиву СПЦО Котор, суочавајући се са писаним траговима свих оних који су размишљали о потреби изградње православног храма на Прчању. Материјал је разврстан у три цјелине: Историјат градње православног храма на Прчању, Црква Светог Петра Цетињског из 1972, Примјењена умјетност у цркви.
У оквиру прве тематске цјелине прати се мисао о идеји градње од 1892.године (подаци из књиге дон Ника Луковића).Ту су, између осталих докумената, и фрагменти из Записника са скупова домаћина у вези са градњом православне цркве на Прчању при Руском инвалидском дому, као и из Записника одбора који је радио у периоду од 1931.године до 1939.године.
Након Другог свјетског рата наставио се рад Одбора и из тог периода значајан је документ у којем архитекта Милан Злоковић, академик, прихвата пројектовање цркве 1965.године, али га смрт спријечава у томе.
У оквиру централног поглавља везаног за конкретну градњу цркве Светог Петра на Прчању из 1972.године, највише су кориштени извјештаји самог оца Мома (период од 1972.године до 2020.године), као и извјештаји Управног одбора који је почео са радом 1.новембра 1972.године. Прати се континуитет градње, а подаци се илуструју фотографијама из Архива СПЦО Котор, из Архива породице Кривокапић, као и фотографијама саме реновиране цркве. (Ту су и фотографије радова познатих умјетника који су се својим изразом побунили против скрнављења Његошеве гробне цркве на Ловћену. Которском духовном неимару, оцу Момчилу Кривокапићу, поклонили су своје радове Мића Поповић, Миро Главуртић, Радомир Рељић, Младен Србиновић и Петар Омчикус, поводом освештавања цркве Светог Петра Цетињског на Прчању 1982.године. У књизи су и фотографије касније поклоњених радова Предрага Драговића, Небојше Митрића и Вељка Михајловића, тематски везани за Ловћен, Његоша и Прчањ.)
У завршном дијелу књиге (Примјењена умјетност у цркви) описује се фрескописање, израда иконостаса и дуборезних двери. Тај дио књиге богато је илустрован фотографијама, направљеним баш 2022.године, када обиљежавамо педесет година градње цркве. Овај дио монографије као да је посвећен свим приложницима који су себе уградили у овај свети храм. Видљиво је постало све оно што се зачело у мислима 1892, конкретизовало 1972, а на неки начин привело крају 2022.године.
У књизи су и подаци везани за боравак самог Петра Другог Петровића Његоша на Прчању, његови текстови који су настајали баш у том простору, као и фотографије које свједоче његово и физичко, и духовно присуство у Боки. У једној кући на Прчању, владика је написао и своју последњу вољу да буде сахрањен у капели на Ловћену.
Жеља приређивача монографије Црква Светог Петра Цетињског на Прчању је била да се освјетле догађаји из прошлости, да књига постане значајан документ будућим истраживачима како историјских наука, тако и проучаваоцима историје умјетности.