У порти цркве Светог Николе у Старом граду, Српско пјевачко друштво Јединство–Котор 1839, поводом 17 вјекова од Миланског едикта, 24.07. организовало је извођење монодраме "Царица Јелена – мајка цара Константина".

"Представа је рађена због Миланског едикта – акта, папира у којем се заправо по први пут у историји говори о толеранцији вјера. Један јако важан документ. Кажу да их је и прије тога било, али се они нису поштовали", казала нам је глумица Јелена Мила, која живи и ради у Штокхолму у Шведској.

Подсјећамо, прије пет година, тачније 2013. се навршило 17 вјекова од фебруара 313. године и издавања државног Акта о толеранцији вјера – познатијег као Милански едикт. Издао га је Константин Велики (Август) заједно с Августом Лицинијем у Милану.

"Константин је један незахвалан лик за играње зато што је, ајде да кажем, успоставио хришћанство са једне стране, а радио је христинизацију свијета, освајао је. Тако да у том смислу ја мислим да је мајка прави кључ разумијевања Константина, јер муке дјеце обично мајке много добро знају", каже Мила.
Како наводи, прича је уствари исповјест модерне савремене жене "јер излази из те неке иконе и прича неко вијеме које је мало другачије".

"Међутим, трагедија кроз коју она пролази, наравно је у тој сразмјери. Она је ипак била мајка Константинова у доба тог неког Старог Рима. Али патња мајке за дјететом или за дјецом је у свим временима и свим облицима идентична", казала је Мила.

На питање колико је хришћанство у савременом свијету опет у катакомбама Мила указује на духовно и световно тумачење.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

"Мислим да хришћанство увијек нађу душе које треба да га нађу, тако да не мислим да се смањује, нестаје и слично. Напросто, потреба за постојањем богочовјека је нешто што је хлеб наш насушни", каже Мила.

Са друге стране хришћанство је, додаје глумица, на овим нашим просторима увијек било на удару.

"Ови наши крајеви су увијек били на удару разних освајача, а некако су нам најнемилији били они који су вјеру дирали, тако да ова земља, конкретно и Котор, а говорим и много шире, јако добро памти то нешто због чега је платила скуп данак. Котор је можда био нешто другачији јер је био некаква своја територија, али није се у сваком случају могао много искључити од окружења, од Отомана итд. Хришћанство је као такво прилично патило за то вријеме", каже Мила.

Осврћући се на продор избјеглица са истока који бјеже од рата, а доживљава га у земљи гдје живи, у Шведској, указује да је ријеч о протестантској земљи која се прилично удаљила од хришћанства, православног и католичког.
"Мислим и да им подсјећање на њихов идентитет може бити благотворно и драгоцјено, а наравно и нама сада и овдје је то изузетно важно у времену замешетељства, политичких интереса, ситне купопродаје, позиција, иметака... Све то чини да човјек заборави на корИјен, а без њега је тешко да буде стабла и лишћа, а још мање и плода", каже Мила.

Као особа и умјетница се зато увијек бави корјенима.

"Неби ли још више узрасли. То не значи да сви треба да играмо хришћанство, али без постојања те неке хришћанске етике и естетике, не знам како би то све изгледало данас на планети", казала је Мила.

Константинова мајка Јелена, била је жена нижег рода, рано-хришћанка, конкубина – жена Констанција Хлора - оца Константина Великог, ходочасница, Авугстова мајка и канонизована Света Жена у обије Хришћанске традиције Источној и Западној.

На иницијативу професора теологије оца Радована Биговића, у знак обиљежавања овог великог датума, настала је необична монодрама "Царица Јелена – мајка цара Константина", која описује живот Свете Јелене.