Институт за српску културу из Никшића и Институт за европске студије из Београда у на Михољсккој Превлаци приредили су скуп „Научно насљеђе Лаза М. Костића”. Циљ скупа на коме су своје теме о најплоднијем бокељском научном аутору изложили истраживачи и уноверзитетски професори из Црне Горе и Србије, у присуству игумана манастира, архимандрита Бенедикта, конзула Србије Зорана Дојчиновића, Кртољана и Бокеља, био је како се чуло „отпочињање процеса научне рехабилитације“ Лаза М. Костића који је највећи дио својих дјела објавио током емиграције у Швајцарској.

 

„Иницијатива за овакав прворазредни догађај потекла је од мог пријатеља Андрије Мандића и моје маленкости у жељи да се отпочне исправљање неправде учињене према човјеку какав је био Лазо Костић. Рођен 15.марта 1897. године у селу Врановићи у Доњем Грбљу у коме је парох био његов отац Марко, 13. по реду свештеник из куће Костића, а мајка Даринка кћерка чувеног поморског капетана Сава Петковића из Ђеновића. Још у својој раној младости Лазо је показивао вољу и љубав према науци. Послије смрти Лазовог дједа, протојереја Лазара његов отац прелази у Кртоле на кртољску парохију. па због тих околности основну школу завршава у кући Костића у истоименом засеоку гдје је радила најстарија школа на српском језику у Боки и Црној Гори основана давнне 1776. године“, рекао је Клакор износећи биографске податке о најплоднијем научном ствараоцу из Боке.

 

Др Будимир Алексић, предсједник Института за српску културу из Никшића је отварајући скуп нагласио „да се ове године навршава 40 година од упокојења великог српског правника, универзитетског професора, културног дјелатника, публицисте и и политичког мислиоца родом из српске Боке“. „Говорити о Лазу М. Кпстићу значи говорити о хиљадама прогнаних Срба у западним земљама након завршетка Другог свјетског рата, значи говорити о хиљадама збринутих српских избјеглица са простора НДХ од стране Комесарске управе у Београду чији је био члан, говорити о Костићу значи говорити о борби једног усамљеника да би се наа Западу пробила истина о великим страдањима српског народа у хрватској усташкој држави и о бескрупулозном присвајању српске историје и културе“, истакао је Алексић.(ЗА ОПШТИРНИЈЕ КЛИКЛНИТЕ НА НАСЛОВ) {gallery}LAZOKOSTIC{/gallery}

Он је пдосјетио да је Лазо М Костић био секретар Државне статистике Краљевине СХС, дипломирани парвни, доктор економских наука,

професор економије, статистике и права на Факултетима у Суботици и Љубљани, оснивач Економско-комерцијалне високе школе, каснијег Економског факултета у Београду чији у два наврата био декан, као и једном декан београдског Правног факултета, редовни члан њемачког Статистичког удружења у Минхену, члан Америчког статистичког друштва у Вашингтону и Економског института Унверзитета у Чикагу. „У изгнанству је провео скоро три ипо деценије, бранећи снагом научних аргумената српске националне интересе. У тешким условимаа емигранстког живоа успио је да објавио 80 књига и преко 2.000 расправа, полемика и осврта у разним листовима и часописима. Упркос овако бурном и тегобном животу доживио је 82 године. Упокојио се 1979. године у Швајцарској, гдје је био и сахрањен. Његови земни остаци пренијети су у родну Боку 2011. године и сахрањен је код цркве светог апостола Луке у Гошићима. Нема сумње да Лазо М. Костић спада међу најзначајније личности са простора данашње Црне Горе и Боке. Створио је волуминозно научно и публицистичко дјело којим је трајно задужио српску науку и културу“, истакао је Алексић.

 

Др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије из Београда истакао је да дјело Лаза М. Костића „још увијек није добило адекватну рецепцију у домовини, као ни дјелић признања за оргоман опус и дјело којим је задужио српски народ“. Он је истакао да је једини озбиљни покушај Котстићеве рецепције урадио Војислав Шешељ објављујући његова сабрана дјела и да ће радове са скупа на Михољској Превлаци бити објављени у посебном зборнику.

„Чињеница да да су универзитети по српским земљама, укључујући и саму Србију у хуманистичким областима углавном и даље под утицајем неокомунизма, а често и антисрпски, не дооприноси могућности да се његово дјело уведе у систем образовања, користи као литература или служи као основа за израду мастер и докторских радова. Овај наш скуп и зборник би требало да о четири деценије смрти макар мало помјере ову рецепцију и зануригирају и младе научнике да обрате пажњу на једног од најважнијиг политичкиг мислилаца и дјелатника које је српски народ имао у 20.вијеку“, рекао је Ђурковић.

 

На научном скуп „Научно насљеђе Лаза М. Костића” др Будимир Алексић изложио је предавање на тему„Лазо М. Костић о српском језику и српским писцима”, др Миша Ђурковић, „Лазо М. Костић у емиграцији”, проф. др Радмило Маројевић, „Лазо М. Костић као његошолог” др Милан Игрутиновић, „Лазо М. Костић као историчар”, проф. др Мирослав Додеровић, „Демографска проблематика у стваралаштву Лаза М. Костића”, докторант Душан Илић, „Допринос Лазе М. Костића српској правној науци”, а Александар Шешељ, „Лазо М. Костић о Хрватима”. Учесници су у Кртолима посјетили гроб Лаза М. Костића, а уз присуство породице Костић одржан је и парастос у цркви Светог апостола Луке у Гошићима.