29.12.2021.

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Подмаине, 29. децембар 2012. године

Драга браћо и сестре, драги оци, пред Свето причешће изговарамо оне кратке, али свесадржајне ријечи у којима се садржи сва тајна Свете евхаристије, светог благодарног приноса нашег, приноса самих себе, једних других и наших дарова Христу Богу, ријечи које гласе: ,,Светиње светима”. Све што смо прије тога на светој служби Божијој, на божанственој Литургији говорили и чинили и све оно што јесмо по Божијем звању и Божијем призвању и што добијамо примајући Свету тајну крштења у име Оца, и Сина и Духа Светога и примајући печат дара Духа Светога и исповједајући Христа Бога нашега, све то што смо, дакле, чинили, уграђени у тајну Цркве Божије, тијела Христовога, једне свете саборне и апостолске, приносећи себе, једни друге и своје дарове Христу Богу и примајући и призивајући Духа Светога да сиђе на нас и на наше дарове и да претвори хљеб који смо принијели у Тијело, а вино који смо принијели у Крв Христову, све то, дакле, добија своју пуноћу овим ријечима: ,,Светиње светима!”

Један је свети Господ Бог наш и на Његову светост су призвани сви они који су дјелом Његови. ,,Јер си свет Боже наш и у светима обитаваш и Теби славу узносимо, Оцу, и Сину и Духу Светоме.” И призив: ,,Будите свети као што је свет Господ Бог ваш”, то је призив сваком људском створењу, то је призив свеукупној Божијој творевини, то је оно што се задобија, што се остварује управо у тајни Цркве Божије, што се остварује и задобија тајном Христовог доласка у овај свијет. Јер Онај који је једини свети, Он је постао као један од нас, пун благодати и истине, у тајни Свога рођења, за које се припремамо, Он је једини свети и Он је Онај који нас призива на светост. И не само што нас призива на светост, него нам дарује Светињу над светињама, дарује нам Себе самога, Своју божанску личност, Своју божанску силу, Своју божанску љубав, Своју богочовјечанску истину, дарује нам Духа Свога Светога који освећује нас и наше дарове, тако да је сав наш живот у знаку тог Његовог даривања и Његовог освећења. И све се, дакле, завршава и добија своју пуноћу овим ријечима које управо што смо и ми изговорили: ,,Светиње светима”. И не само што смо то изговорили, него смо као свети, као они који су крштени, који су примили Духа Светога. Тако се називају хришћани сви, без разлике, они који су крштени у име Оца, и Сина и Духа Светога и који су примили Духа Светога у тајни Миропомазања, такви су називани, од апостолских времена, светима! Зато и апостол Павле када пише своје посланице он пише: ,,Светима у Коринту.” ,,Светима у Солуну.” и на другим мјестима ондашње Цркве Божије. А Света црква Божија освештана, она се ширила кроз вијекове и данас је присутна у свеукупној васељени! (За опширније клкните на наслов)

Е, сви ти који су свети, који су крштени, који су миропомазани, испуњавају свете Божије заповјести, испуњавајау се врлинама Божијим, Христовим врлинама, чији је живог христолик и боголик, који носе крст Христов и који исповједају јединога Светога, Оца, и Сина и Духа Светога, њима се дарује Светиња! Њима припада Светиња и њима припада Свето причешће којим постајемо једно са Господом, јединим светим и постајемо једно једни са другима. Сви свети су они који су сабрани око Њега, јединога светога. Зато је Црква Божија Црква светих, зато се Црква Божија непрекидно сјећа у својим молитвама, у свом памћењу, свих светих који су Богу угодили: светих пророка, светих апостола, светих мученика, преподобних и Богоносних отаца наших, свих оних који су Бога прославили својом вјером, својим животом, који су се сјединили са Господом у тајни Светога причешћа и постали једна Света, саборна и апостолска црква, једна заједница Христова, заједница живих, неразорива заједница утемељена на камену крајеугаоном, грађена на том камену, обасјана свјетлошћу божанском, прослављења свјетлошћу богопознања и истине Божије. То јесте Црква Божија која добија свој израз, своје оприсутњење, своје оваплоћење, своју појаву управо у том заједништву нашем, у тајни Светога причешћа, у примању Светиње Божије – Тијела и Крви Христове. Многе су заједнице на овом свијету, на разним нивоима се остварује заједништво људске природе, и са творевином и са другим бићима и са другим људима, али једина истинска заједница, неразорива заједница, непропадљива заједница, бесмртна заједница јесте заједница у Тијелу и Крви Христовој, заједница Свете цркве Божије, за коју је сам Господ рекао да је ни врата паклена не могу надвладати!

Колико је сила демонских и сила овога свијета кроз двије хиљаде година покушавало да уништи, да разори Цркву Божију, а Црква Божија се увијек изнова обнављала, њена младост се обнављала као орловска и увијек и изнова је она призивала, својом стаменошћу у Духу Светом, свако створење на покајање, на опроштај гријехова и на примање те Божије Светиње – Светиње над светињама. Саборна је Црква по својој природи, јер сабира у себе живога Бога и сабира свеукупну Божију творевину. Сва створења Божијом руком створена припадају Цркви Божијој, а посебно они који су словесни људи, који су се крстили у име Христово, у име Оца, и Сина и Духа Светога, који су примили и исповједили Њега као Бога свога и Господа свога. Свака дакле, Света литургија није ништа друго него оприсутњење те свете божанске тајне, као и ова наша Литургија, као и ово наше сабрање, сабрање нашег свештенства, наше Митрополије, ове наше Цркве, ондашње Цркве, Божије Цркве која је овдје утемељена рукама светих апостола, ако не апостола Павла сигурно Светог апостола Тита и других ученика светих апостола. Па онда кроз вијекове, Црква која је сијала сјеме Божије, сјеме Божије истине у милионе душа на овим просторима, на разним језицима, Црква Божија која је пролазила кроз велика искушења, страдања и прогоне, као и Христос! Са Црквом се догађа исто оно што се са Христом догодило, а ми би хтјели да некако лакше прођемо кроз овај живот. Не можемо лакше проћи ако смо хришћани, јер ако Њега гонише и нас ће гонити, ако Њега омрзнуше и нас ће омрзнути.

Тако је то било, тако је то и данас. Ево видите и данас наша Црква, Света црква Божија, Светосавска црква, једина истинска и права Црква је једина Црква која је гоњена у Црној Гори! Није то случајно. Сви други добро пролазе, слично се сличноме радује. Оно што је свјетовно или блиско свјетовноме, оно налази путеве да се снађе. Међутим, Црква Христова, Црква Божија, Црква Светог Петра Цетињскога, Светог Саве, Светог апостола Тита и Јована Владимира, та Црква је била гоњена и прогоњена и данас, видите, наше свештенике прогоне из Црне Горе, не дају нашој браћи да могу овдје да проповједају Јеванђеље, него кажу: ,,Ви сте некакви туђинци”. И тако се то догађало, то се и данас догађа, али Цркву су увијек сва гоњења не само слабила него је постајала све јача! Као што је и Христос засијао силом из гроба послије Васкрсења Свога, послије Свога Распећа, послије Свог понижења, послије погребења и боравка у гробу, тако и Црква Божија, боравећи у овом свијету, она борави у гробу. Гроб Христов је земља ова. И они који су Христови, они са Христом умиру, страдају да би са Христом васкрсли! Тако је то било, тако ће то бити до краја свијета и вијека, и ми смо свједоци, па и недостојни, у нашем времену те непобједивости Цркве Божије и свједоци и носиоци те светиње Божије, непрекидно свједочећи да Светиња припада светима, да се не баца бисер пред свиње, пред неразумне, значи оне који немају страха Божијега и који немају истинске и чисте вјере, чисте савјести и чисте душе, у светињи су сви освећени и који светошћу дишу, светошћу живе и који се труде да свој живот освете и свете силом Божијом.

Нека би и прослава Рождества Христовог, овогодишња прослава, као и све друге прославе, већ двије хиљаде година и нама било охрабрење, подстицај, умножење вјере и свете врлине у нама, да би заиста могли да достојно појмимо и да доживимо ту велику свети тајну којој припадамо, тајну Цркве Божије, вјечне богочовјечанске заједнице, тајну Духа Светога и тајну Светиње на коју смо призвани и која нам се дарује у светој тајни Тијела Христовога, у Светој тајни причешћа. Светиња и светиње светима, јер си свет Боже наш и у светима обитаваш и Теби славу узносимо, Оцу, и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

(Митрополија црногорско-приморска)