07-10.2023.

Текст: Биљана Марковић
Фото: Радио Котор / Б.М.

Научни скуп “Бока у огледалу историјског насљеђа”, у организацији НВО Матица Боке и Савеза Срба из Црне Горе - Београд, отворен је данас у скупштинској сали Палате Бизанти.
У име Одбора за припрему скупа присутне је поздравио академик Славенко Терзић, наводећи да су главни повод за одржавање скупа јубилеји - 210 година од усвајања Декларације о уједињењу Боке и Црне Горе и 175 година од одржавања Народне скупштине Бокеља 1848. године, на Прчању.

Годишњице су, како је поручио, такође и прилика да се дубље научно, у ширем друштвеном и културном контексту, освијетли богата, али и врло сложена историја Боке, политички живот, друштво, култура, привреда, разноврсно културно и духовно насљеђе настало као резултат вишевјековних вјерско-културних и цивилизацијских утицаја.

“То насљеђе је врло слојевито и носи у себи богат унутрашњи свијет становника овог поднебља. Ма колико да је прошлост Боке вјековима, а нарочито у посљедњих нешто више од два вијека, пуна потреса и преокрета, понекад хаоса друштвених струјања и историјских катаклизми, кроз њу се ипак у континуитету провлачи свијетла нит његовања сопственог српског идентитета и својеврсне културне самоувјерености”, оцјенио је Терзић.

Додаје да се у историјском лику Боке, грађеном кроз “превртљиво” историјско вријеме, препознаје морални и политички интегритет њених људи.

“Као и снага њихове мисли која је била препрека разним видовима преваспитавања и идеолошког обликовања”, казао је, између осталог, Терзић.

Освјетљавање историје нашег простора, истиче предсједник Матице Боке Мирко Мустур, није лак посао, иако су подаци о догађајима везаним за наш простор смјештени у архивама Венеције, Беча, Дубровника, Загреба, Београда, градова Боке, манастира и ординаријата, а сигурно и по неким приватним збиркама. (За опширније кликните на наслов) 

Да би се успјешно објаснили треба их, каже, пронаћи и освијетлити контекст времена у коме су се догађали.

„Бока је увијек поред својих, реаговала и на европске догађаје, па тако и ова два догађаја везана за 19. вијек представљају реакције на распад Наполоновог царства и ратовање у овом крају или револуционарне покрете који су потресали Европу, прије свега Аустријско царство“, казао је Мустур, истичући да је поред историјског, потребно додатно расвијетљавати и друге аспекте динамичног живота Боке у протеклим вјековима, кроз културу, вјеру миграционе и економске процесе, посебно поморство.

„Различитости крајева, обичаја, насљеђа и начина живота, али увијек једног складног заједничног живота који је уважавао националне и вјерске различитости и усмјеравао нас једне на друге у најбољем смислу. То је и једна од најважнијих тековина и препознатљивости Боке и као кроз сва тешка времена, морамо је очувати и данас. Овај скуп обухвата различите тематике, али очекујемо да као добра полазна основа за неке нове, тематски уже научне скупове, допринесемо разумијевању прошлости, али и свих актуелности данашњице. То нам је и обавеза, као што је и да сву грађу, научне радове, елаборације из наведених области, обликујемо. Ту ће те у Матици Боке, као и до сада, наћи поузданог партнера“, поручио је Мустур.

На отварању је наступио вокални солиста Душан Тадић који је извео пјесме „Долазим Боко“, „Ода радости“ и „Опет је преда мном Бока“.

Глумац Лазар Николић прочитао је Декларацију о уједињењу Боке са Црном Гором и одговор Народне скупштине Бокеља Хрватско - славонском сабору у Загребу.

Отварању су, између осталих, присуствовали, предсједница Скупштине општине (СО) Котор, Маја Мршуља, предсједник Општине Тиват, Жељко Комненовић, архијерејски намјесник которско - тиватски Немања Кривокапић, те бројни научни радници.

Дводневни научни скуп у Котору окупио је 20 учесника из Боке Которске, Никшића, Подгорице и Београда - историчара, филолоза, историчара књижевности, етнолога, књижевника публициста и филозофа.

(Радио Котор)