06.10.2023.

Научни скуп “Бока у огледалу историјског насљеђа”, у организацији НВО Матица Боке и Савеза Срба из Црне Горе - Београд, биће одржан сјутра и прекосјутра у Котору, саопштено је на данашњој конференцији за новинаре.

Главни повод за одржавање скупа су, како је нагласио академик Славенко Терзић, двије годишњице - 210 година од усвајања Декларације о уједињењу Боке и Црне Горе и 175 година од одржавања Народне скупштине Бокеља 1848. године на Прчању.
“Поред годишњица постоји и потреба да се дубље сагледа историја Боке која је врло богата, сложена и слојевита”, рекао је Терзић.

Прецизира да ће на скупу бити 20 учесника из Боке, Никшића, Подгорице и Београда - историчари, филолози, историчари књижевности, етнолози, књижевници публицисти и филозофи.

Материјали са конференције биће објављени у посебном зборнику под истим насловом “Бока у огледалу историјског насљеђа”. 

Терзић је изразио увјерење да ће скуп протећи “у добронамјерном, разложном и толерантном тону”, нагласивши да је историја Боке Которске богата и дуга. 

“Бока је само од 1797. до 1814. године промијенила пет господара и пет управа- Млетачка Република, Аустрија, Русија, Француска, па опет Аустрија. Од 1814. до 1918. године је била у саставу Аустрије, потом Аустроугарске. Дакле, културни идентитет Боке је врло слојевит. Вјековима се налазила на сусрету култура и цивилизација, била је врло отворена и према мору и према копну. Бока је свакако дала врло значајан допринос српском националном покрету у цјелини, а нарочито у 19. и почетком 20. вијека”, констатовао је Терзић. (За опширније кликните на наслов) 

Двије поменуте годишњице, како је оцијенио др Машан Ерцеговић, најзначајнија су два догађаја у нововјековној историји Боке.

“Можда у ширем смислу, чак и од распада Српске средњовјековне државе крајем 14. и почетком 15. вијека. Сматрам да из докумената који нам стоје на располагањи поводом ова два догађаја, би могао да се конципира један национални програм који је могао, по мом субјективном утиску, да послужи као програм ослобођења свих јужнословенских народа у 19. вијеку. Био је толико концизан, садржајан, зрео, политички дефинисан и потпуно историјски сагласан са захтјевима времена и захтјевима народа”, рекао је Ерцеговић.

Мишљења је да се ради о битној научној конференцији која треба да подсјети садашњу генерацију Бокеља на оно што су, како је казао, њихови преци зрело, одговорно и историјски мислили, остваривали и бранили.

“На то треба да будемо поносни и да за властиту позицију у новом времену тражимо инспирацију управо у том историјском насљеђу”, поручио је Ерцеговић.

Обратио се и предсједник подружнице Матице Боке за Тиват, Иван Старчевић.

“Подржавамо све овакве скупове и захваљујемо на напору и вољи да се овај организује”, рекао је Старчевић.

Финансијску потпору за организацију научног скупа који ће, како се чуло на конференцији, коштати од шест до осам хиљада еура, обезбиједиће четири бокељске општине.

Подсјетимо, свечано отварање предвиђено је сјутра, са почетком у 10 часова, у скупштинској сали Палате Бизанти.

Текст: Биљана Марковић
Фото: Радио Котор / Б.М.

(Радио Котор)