09.05.2021.

На Светој литургији у цркви Светог Николе у которском Старом граду, служеној данас на празник Свештеномученика Василија Амасијског, јереј Миливој Бакић је казао да нам Господ, као што је то урадио и са апостолом Томом, свакодневно пружа своје руке, како не би остали у невјерју и увјерили се да је васкрсао.

“Данашње јеванђеље нам говори о једном необичном и несвакидашњем догађају - о јављању васкрслог Господа својим ученицима и о једној сасвим обичној и очекиваној реакцији палог човјека.

У питању је апостол Тома који није повјеровао ријечима осталих апостола да је Господ васкрсао и да им се јавио, него је рекао: „Док не пипнем ране на рукама и ребрима Господа нећу повјеровати“.

Није он једини који није вјеровао да је Господ васкрсао. Чак можемо рећи да у почетку скоро нико није ни вјеровао. Чак ни од апостола.

Зато имамо и примјер када су мироносице дошле од гроба Господњег и јавиле апостолима да је Господ васкрсао, апостоли нису вјеровали. Исто тако и на путу за Емаус, видимо двојицу апостола који нису вјеровали у васкрсење Господње.

Није узалуд Господ рекао: „Блажени су они који не видјеше, а повјероваше“. То није уопште лако. Зато се такви људи и зову блаженима.

Тома је класичан примјер обичног палог човјека, који увијек тражи неке опипљиве доказе, али зато Господ не оставља такве људе, као што није оставио ни апостола Тому, него се јавио након осам дана и рекао: „Приђи Томо и опипај ране моје“. (За опширније кликните на наслов)  

У шестој пјесми канона се каже „Ниси владико оставио Тому дубоко у понору невјерја, него си му руке пружио, да би се увјерио“.

Исто тако Господ пружа нама своје руке свакодневно, да не би остали у невјерју и да би се увјерили да је Господ Бог васкрсао.

Велики подвижник Свети Исак Сирин је рекао да је највећи гријех неосјетљивост за васкрслог Господа.

Баш зато је доста и битно да прихватимо те пружене руке.

У стиховним стихирама пише: „О славног ли чуда огањ додирну сијено и спаси га“.

ТакоТома стави руку у огњена ребра Исуса Христа Бога и дотакну. Не бјеше спаљен, него душевно неверје претвори у праву вјеру и жарким гласом из дубине душе проговори „Ти си Господ мој и Бог мој“.

Овај примјер имамо сваки пут на литургији гдје је огањ причешће, тијело и крв Господа или Бог сами, а ми смо сијено које огањ спасава.

Чак и читамо у молитвеном правилу прије Светог причешћа : „Дрхћем примајући огањ, да не будем опаљен као восак или као трава“.

Нека би нам Господ дао снаге и вјере да, пошто већина нас не можемо да будемо блажени, који не видјеше а вјероваше, да будемо удостојени да будемо барем као апостол Тома и да након пружене руке Господње кажемо: „Господ мој и Бог мој“, амин“, поручио је о. Миливој.

Јеванђеље Јован, зачало 65 (20,19-31)

19. А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, где се бејаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: „Мир вам!" 20. И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видевши Господа. 21. А Исус им рече опет: „Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас." 22. И ово рекавши, дуну и рече им: „Примите Дух Свети! 23. Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су." 24. А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше са њима када дође Исус. 25. А други му ученици говораху: „Видели смо Господа." А он им рече: „Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати." 26. И после осам дана опет бејаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бејаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „Мир вам!" 27. Затим рече Томи: „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран." 28. И одговори Тома и рече му: „Господ мој и Бог мој!" 29. Рече му Исус: „Зато што си ме видео, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше." 30. А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој. 31. А ова су записана да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да верујући имате живот у име његово.