27.11.2022.

У Јеванђељу (Јеванђеље Лука, зачало 39. (8,40-56) које је читано на литургији у цркви Св. Николе данас на празник Светог апостола Филипа – (Божићне покладе), чули смо о исјељењу крвоточиве жене и о исцјељењу Јаирове кћери.

“Први дио овога догађаја нам говори да је једна жена имала толико силну вјеру да, ако само дотакне Господа, да ће оздравити, иако је 12 година боловала од болести и иако је, како каже Свето Јеванђеље, потрошила читаво своје богатство на љекаре који јој нису могли помоћи. И заиста, бива исцијељена, а Господ јој говори “не бој се вјера твоја спасла те је”, казао је обраћајући се вјерном народу јереј Миливој Бакић

Други дио овога догађаја говори о Јаиру, човјеку који је дошао са вјером Господу да му исцијели болесну кћерку.

“У једном тренутку долазе слуге да му кажу да не мучи Господа јер је његова кћерка умрла. Господ у том, за Јаира тешком тренутку, говори - “не бој се само вјеруј и оживјеће”. Њему и његовој жени је враћена вјера, док је било и оних који су се подсмијевали. На крају дјевојка бива оживљена”, каже о. Миливој.

Додаје да се овдје виде три врсте људи.

“Видимо крвоточиву жену која има невјероватну вјеру и која је непоколобљива у својој вјери, због чега је и исцијељена. Оваква вјера је одлика светих људи. Имамо Јаира, човјека који вјерује, али који и поклекне, посумња, ослаби вјером, због чега је Господ ту да утјеши, бодри и снажи, да помогне да останемо на путу којим смо кренули и да у тренуцима слабости, утјешени и ободрени ријечима “не бој се само вјеруј”, изађемо на крај са нашим искушењима И маловјерношћу”, рекао је о. Миливој. (За опширније кликните на наслов) 

Ту су и људи који су се подсмијевали.

“То су управо људи који по својој слободној вољи не вјерују и нису изабрали тај пут, па чак се и подсмијевају. Имајте у виду да су у собу позвани само Јаир и његова жена, да виде васкрсење Јаирове кћери. Не и људи који су се подсмијевали. Овај догађај нас упућује на тјелесно исцјељење и васкрсење. Иако се може сагледати и са духовне стране, поготово у ове дане када нам предстоји божићни пост. И крвоточива жена и Јаир су пали на кољена пред Господом, што означава смирење. Али, управо је пост у духовном смислу падање на кољена пред Господом и духовно смирење, чиме долазимо до духовног исцјељења. Нека би нас Господ ободрио и утјешио и дао нам снаге да издржимо до краја, управо као што је то урадио и са Јаиром и да, као што је он дочекао да види васкрсење своје кћери и ми дочекамо наше духовно васкрсење амин”, рекао је о. Миливој Бакић.

Јеванђеље Лука, зачало 39. (8,40-56)

40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху. 41. И гле, дође човек по имену Јаир, и он беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. 42. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. 43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; 44. и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. 45. И рече Исус: „Ко је то што ме се дотаче?” А када сви одрицаху, рече Петар и који бејаху с њим: „Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: \'Ко је то што ме се дотаче?\'” 46. А Исус рече: „Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене.” 47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. 48. А он јој рече: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.” 49. Док он још говораше дође неко од старешине синагоге и рече му: „Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.” 50. А када чу Исус, одговори му говорећи: „Не бој се, само веруј, и биће спасена.” 51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. 52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: „Не плачите, није умрла него спава.” 53. И подсмеваху му се знајући да је умрла. 54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: „Девојко, устани.” 55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој даду да једе. 56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.