05.12.2021.

Јереј Миливој Бакић у бесједи у цркви Светог Николе, данас на празник Светих апостола Филимона, Апфија и Архипа, подсјетио је на ријечи Господње које треба да нас воде кроз живот:,,Не бој се, само вјеруј“.

„Драга браћо и сестре, сви ми хришћани желимо спасење, и сви ми знамо како бисмо требали да живимо да бисмо га задобили, али исто тако, због пале природе и слабости наших, нико не заслужује спасење због дјела својих.

Богу хвала, па на нас не гледа Господ правично, или не гледа на нас као што често гледамо ми једни друге, него је милостив и благ, и тражи оно најмање, само да би се ми спасили.
Као људи слаби, ми, ипак можемо нешто да учинимо по својој слободној вољи, а то је да вјерујемо.

Вјера није довољна за спасење, али Господ тражи само да и ми, макар на неки начин, учествујемо у нашем домостроју спасења, јер без слободне воље човјекове, нема ни спасења.
Вјера је основ нашег хришћанског живота, и без вјере, наш хришћански живот нема смисла.

Вјером су се разна чуда догађала, разна исцјељења, али су се и многи људи вјером спасавали. (За опширније кликните на наслов)  

Узмимо за примјер покајаног разбојника са крста. Читав свој живот је провео неморално, чак није ни вјеровао, све док у последњем тренутку није повјеровао и обратио се Господу ријечима: ,,Сјети ме се, Господе, у Царству своме.,, Ништа га друго до вјере, и то у последњем тренутку, није спасило.

Имамо и примјер дубоке вјере, као што је праведни Јов. Све је изгубио на овоме свијету, жену, дјецу, имања, пријатеље, али није изгубио вјеру. Уздао се у Бога и на крају је добио десетоструко.

И у данашњем Јеванђељу имамо примјере вјере. Имамо примјер крвоточиве жене, чија је вјера била толико велика, да је била убијеђена да, ако се само дотакне хаљине Христове, да ће добити исцјељење. Тако је и било.

Други примјер је исцјељење Јаирове кћери, која је била болесна. У једном тренутку кћер умире, и ту се Господ обраћа Јаиру кључним ријечима за њега, али и за нас:,,Не бој се, само вјеруј.,, На крају је њу Господ оживио.

Вјера је коријен спасења!

Нека би нас Господ духовно исцијелио, као жену крвоточиву, и дао нам макар мали дио њене вјере, те да тако задобијемо спасење.

И нека би нам кроз читав живот одзвањале и водиле нас ријечи Господње:,,Не бој се, само вјеруј.,, Амин“, поручио је о. Миливој.

Јеванђеље Лука, зачало 39. (8,40-56)

40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху. 41. И гле, дође човек по имену Јаир, и он беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. 42. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. 43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; 44. и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. 45. И рече Исус: „Ко је то што ме се дотаче?” А када сви одрицаху, рече Петар и који бејаху с њим: „Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: \'Ко је то што ме се дотаче?\'” 46. А Исус рече: „Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене.” 47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. 48. А он јој рече: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.” 49. Док он још говораше дође неко од старешине синагоге и рече му: „Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.” 50. А када чу Исус, одговори му говорећи: „Не бој се, само веруј, и биће спасена.” 51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. 52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: „Не плачите, није умрла него спава.” 53. И подсмеваху му се знајући да је умрла. 54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: „Девојко, устани.” 55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој даду да једе. 56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.