03.04.2022.

Данас, у четврту недјељу Часног поста – Средопосну, посвећену Светом Јовану Лествичнику, на празник Преподобног Јакова Исповједника, на Светој литургији у Цркви Светог Николе у Котору, присутним вјерницима обратио се јереј Миливој Бакић.

Говорећи о порукама из данашњег Светог јеванђеља (по Марку 9, 17-31) казао је да оне говоре о томе колико смо слаби, немоћни и маловјерни као људи.

„Видимо немоћ апостола да излијече болеснога. Видимо ријечи Господње „о роде невјерни, докле ћу бити са вама и докле ћу вас трпјети“ и видимо човјека који није вјеровао.

Тачније, вјеровао је, али и сумњао, али је и због своје искрености ријечима „Господе, вјерујем, помози моме невјерју“, ипак његов син исцијељен.

Из свега овога јасно се види колико смо слаби због наше пале природе и како се човјек може описати ријечима слаб, невјеран и немоћан и како ништа не можемо да учинимо сами, да смо духовно дјеца, незрели и зависни.

Зато су нам ту примјери људи који су духовно одрасли и који нам могу из свога искуства, упроштено као дјеци, показати пут ка Богу.  (За опширније кликните на наслов)

Није случајно ова седмица посвећена баш Св. Јовану Лествичнику, светитељу из 6. вијека, игуману Синајског манастира и великом подвижнику.

Управо нам је он један од тих примјера који нам показује најбољи пут ка циљу, а то је да наша имена буду уписана у Књигу живота.

Својом књигом „Љествица“ нам је показао метод постепеног узношења душе ка Богу.

У 30 поука, које су представљене као љествице, које иду са земље ка небу, открио нам је како треба да живи један хришћанин, како да задобије врлине, а како да се удаљи од порока.

Највећа врлина и највећи степен на тој љествици је љубав. Љубав према Богу и љубав према човјеку. А кроз љубав се долази и до крајњег циља-бестрашћа, који означава појам слободе, тј. потпуно излијечење душе.

То је пут сваког од нас, пут сваког хришћанина, гдје је први корак на тој љествици почео баш у овом Великом посту, постом и молитвом.

На том путу нисмо сами, баш као што нису били ни апостоли, ни овај човјек из Јеванђеља.

Ту су анђели, светитељи, а ту је и сам Господ, који је ту да нам помогне, баш као што је помогао и овоме човјеку из Јеванђеља. Само ако му се искрено обратимо: „Вјерујем Господе помози невјерју мојему“.

По ријечима Светог Јована Љествичника започнимо дакле молим вас и ми са усрђем и вјером усхођење по овој мисленој и небеској љествици, чији почетак сачињава одрицање од земаљскога, а крај Сам Бог љубави, амин“, поручио је о. Миливој.