О. НЕМАЊА КРИВОКАПИЋ: БОГ НАМ СВИМА ПРУЖА РУКУ СПАСЕЊА, АЛИ ЈЕ ПИТАЊЕ КО ОД НАС ЖЕЛИ ДА ЈЕ ПРИХВАТИ

06.02.2022.

Бог нам ради спасења свима пружа прилику, али је питање ко од нас жели да на ту пружену руку одговори и прихвати Његов позив, поручио је архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић, у цркви Светог Николе у Котору, данас на литургији на празник Преподобне Ксеније Римљанке.

Позвавши да Господ Бог и у нашим срцима види вољу за подвигом и да нас њоме спаси, о. Немања је подсјетио на јеванђељску причу која се може примjенити на многе људе који, иако имају све тјелесне угодности које желе, ипак имају празне душе.

„Данашње Јеванђеље говори о проповиједи Исуса Христа приликом проласка кроз Јерихон, гдје је остао у кући једног човјека који је имао велику жељу да га прими у свој дом. Звао се Закхеј. Ову причу слушамо данас када већ улазимо у период припреме за Часни, Велики пост који почиње за око мјесец дана“, казао је о. Немања, подсјетивши да припреме за пост почињу раније, као на и службе већ од следеће Недјеље Митара и Фарисеја.

Тумачи Светог писма већ и ову недјељу прикључују припремним због саме теме коју обрађује.

„А тема јесте воља и у сљедећим недјељама Црква ће нам говорити о врлинама које треба да стекнемо, а то су прије свега смирње, покајање, љубав и многе друге, али о којим не можемо говорити док немамо вољу да се покренемо у процес преумљења, покајања... У оној великој гужви људи који су пратили Христа приликом проласка кроз Јерихон, видимо и једног малог човјека, малог раста, који није могао да приђе, а снашао се попевши се на једну смокву куда је требало да прође. По Јеванђељу, био је то цариник и то веома богат. Цариници су били врло омражени у народу, синови грешних и покварених људи, радили за државу и скупљали порез од народа за цара. Ту своју позицију користили су да узимају и далеко више новца него што је прописано и стицали своје лично богатство, због чега су били синоним за лоше људе. И баш таквом човјеку Христос улази у кућу, што изазива незадовољство код народа“, казао је о. Немања.

Међутим, како је назначио, Бог зна оно што људи не знају. (За опширније кликните на наслов)

„Тај покварени човјек, и он је опет имао жељу да види Христа. Дакле, та жеља је кључна, јер је и он могао да каже да се бави својим послом и да га не интересује што ради тамо неки Христос. Иако је желио да види Христа, а свјестан своје грешности, сматрао је да не може да му приђе. Али, Бог види срца свих нас и види нашу жељу да му се приближимо и из тог разлога долази код њега. Не обазире се на негодовање осталих људи, који сасвим логично размишљају сматрајући да одлази код најгрешнијег од свих“, рекао је о. Немања.

Зато је и подсјетио да у Јеванђељу пише да је Син Божји дошао на свијет да потражи спас за оно што је пропало, што је изгубљено.

„Ми сада знамо цијелу причу и из перспективе оних људи може се рећи да су потпуно у праву и да је потпуно нелогично да од свих њих Он иде управо код њега (цариника прим. аут.). Тако и сви ми стално размишљамо. Нису само они неразумни већ смо то и сви ми. Када год у разним ситуацијама, нама људима, из наше перспективе није логично, размишљамо - „гдје је сада овдје Бог, гдје је сада овдје Божја правда, зашто је овај болестан, зашто је овај умро, зашто се ово мени дешава“... Зато што ми не знамо у том тренутку оно што Бог зна,а као што је у том тренутку знао оно што мисли цариник и што ће се догодити када уђе у његову кућу. Тако и ми требамо да размишљамо да нешто што нам није логично, да је то из наше перспективе. Из Божије савршене перспективе логике, увијек постоји разлог зашто се нешто дешава и увијек на крају Бог зна зашто нешто ради. Као што се у овом случају и догодило, када је дошао у кућу овог Закхеја, он се одмах каје за све што је урадио и каже: “дајем половину свога имања сиромашнима и враћам свима које сам оштетио“, казао је о. Немања, подсјетивши на ријечи Христове: „данас дође спасење дому овоме; јер је и ово син Аврамов. Јер Син Човечији дође да спасе и потражи оно што је пропало”. Не дијеле се, дакле, људи на оне које треба да се спасу и који не треба да се спасу. Сви су позвани на спасење, само је питање да ли ми хоћемо или нећемо да се потрудимо. Бог нам свима пружа прилику, свима нам пружа руку, а питање ко од нас жели да на ту пружену руку одговори и прихвати позив да буде спасен. Нека Господ Бог и у нашим срцима види вољу за подвигом и да нас њоме спаси, амин“, поручио је о. Немања.

Назад у архиву