02.01.2022.
Архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић, служио је данас, на празник Светог Игњатија Богоносца Свету литургију у цркви Светог Николе у которском Старом граду.

„На данашњи дан у недјељу прије Рођења Господа Исуса Христа у Светом Јеванђељу, поред описа рођења, како се то десило, од зачећа самог Господа Исуса Христа, имамо Његов детаљан родослов, све од Аврама, па до родитеља, до Богородице која је родила Христа и Њеног заручника Јосифа. Због чега се тако прецизно и јасно о томе говори у Светом писму? Из извјештаја Матејевог видимо да је Христос заиста потомак Аврамов и да је то 14 кољена до цара Давида, а онда до вавилонског ропства опет 14 кољена и затим до Јосифа односно Марије Богородице опет 14 кољена. Прецизно и јасно. Да то није важно не би ни писало. Зато сваке године на данашњи дан читамо овај родослов, гдје се зна да је Христос прави правцати човјек, да се тачно зна које му је поријекло. И код нас у Црној Гори  често, када неко пита како се презиваш, то није довољно већ се пита и „од којих си“. Па док кажеш ко ти је отац, ко ђеде, па ако још који пас знаш, утолико боље јер се на основу тога утврђује да си из добре породице, доброга рода“, казао је о. Немања.

Тако се , додаје, и код Христа утврђује да је то заиста онај Спаситељ проречен преко пророка, да је потомак Аврамов, потомак Цара Давида и првосвештеника Арона. По овом родослову тачно се зна да је Он тај проречени и истина да је Он заиста прави правцати човјек, што је за нас, за наше спасење, веома значајно.

„Сви ми који вјерујемо у Бога, у Христа, знамо да је Христос прави Бог. Онај Бог који је створио човјека и који је створио свијет. Тај Бог је сишао на земљу да спаси човјека и свијет, јер једино нестворени и свемогући Бог је могао да спаси свијет, као што то каже Атанасије Велики: „Само нетварни Бог је могао да спаси твар“, казао је о. Немања.

Истиче да је најспасоносније за нас људе било да Христос, онај који ће нас спасити, буде и прави Бог и прави правцати човјек, односно ипостасно сједињење.

„Најважније у свему је оно ипостасно сједињење које се десило у личности Христовој, што истиче Св. Максим Исповједник. У личности Христовој, који је већ и одувијек имао личност божанску, сјединиле су се двије природе, божанска и човјечанска. То је оно што је за нас људе створене и грешне спасоносно. Сједињење са Богом се продужава и свако од нас појединачно учествује у томе кроз учешће у светим тајнама. Прије свега кроз учешће у светој тајни причешћа, када примамо самога Христа. Бога примамо у себе“, казао је о. Немањa. (За опширније клкните на наслов)

За пост каже да није само неки лијепи обичај већ суштински важна припрема за оно што је за нас најважније, а то је причешћивање, тј. заједница са вјечним, нествореним и безгрешним Богом.

Отац Немања указује и на значај да је доста људи који посте и причешћује на литургијама и на сам Божић за који се припремамо овим постом.

„То је она тајна коју нам пројављује данашње Јеванђеље кроз које се сјећамо праотаца и отаца у припремним недјељама пред Божић. Сјећамо се оних који су вјером одржали ту нит о којој се говори и у тропару о светим оцима, који су својом вјером посвједочили да су заиста претече и оних који претходе самоме Спаситељу. Апостол Павле у Посланици Јеврејима подсјећа на старозавјетне догађаје, старозавјетне оце и Аврама, Мојсија и Јакова и све остале које је набројао у овом апостолу који показује и примјере изузетне вјере у Бога, у Спаситеља. Зато се ми њих, на данашњи дан, сјећамо и помињемо детаљно кроз родослов“, рекао је о. Немања.

Истиче да је вјера основ нашега спасења, али и потврда онога што је изван наших моћи да схватимо.

„Многе ствари, које нам Бог открива, ми не можемо да схватимо и зато се вјером прихватамо и вјером примамо, управо онако како су нам показали наши преци које смо слушали данас. Након претпрошле и прошле недјеље, када смо прославили празнике дјеце и мајки, данас прослављамо празник отаца. Лијепи обичај који се одржао у нашем народу, па иако је народни, он извире из црквеног живота. То је јачање, прије свега породичне љубави и породичних вриједности, у данашње вријеме када нам из Европе долазе неке нове идеје и урушавају се праве вриједонсти породице. Утолико је још важније да ми, који долазимо у цркву, ове празнике празнујемо и утврђујемо онај начин размишљања о породици какав нам је оставила Црква. То је прије свега развијање љубави међу ближњима на које нас позива Христос. Љубав у породици је темељ и основ свакога друштва, сваке заједнице. Исту ту љубав треба ширити према другима, према ближњима, баш онако како је Христос рекао: „Љубите један другога, по томе ће вас познати да сте моји ученици“. Црква нас ових дана подсјећа да се сјетимо оних којима је потребна наша помоћ и наша љубав, посебно потребитима, сиромашнима и свима којима је потребна помоћ, да и на та начин покажемо да смо следбеници Христови, онако како су то били наши праоци које смо данас спомињали - следбеници Бога јединога. Нека би Господ Богомладенац Христов уселио љубав у наша срца, да покажемо нашу љубав према ближњима и тако се спасимо, амин“, поручио је о. Немања.