31.05.2020.
Јединство Цркве и једномислије у вјери , истини и у заједеници на Светој литургији, од изузетне је важности, поручио је парох которски, протојереј Немања Кривокапић.

О. Кривокапић је служио данас, у Недељу Светих отаца Првог васељенског сабора, Свету литургију у Цркви Светог Николе у Котору.

“Када смо сви у једноме то је уствари Црква”, казао је о. Кривокапић подсјетивши на значај Васељеснких сабора, посебно се осврнувши на први, одржан у Никеји 325. године, када се пројавило саборно и заједничко мишљење у цркви.

“Када је било проблема рјешавани су саборно још од времена апостола. Угледајући се на њих свети оци су рјешавали своје несугласице, прије свега оне о чистоћи вјере, али и све друге”, казао је о. Кривокапић.

У 4. вијеку, у вријеме Првог васељенског сабора, хришћанство је слободна вјера, али се тада јављају и прве јереси и веће несугласице.

“Конкретан повод за Први васељенски сабор била је Аријева јерес. Тај свештеник је погрешно учио о односу између лица Свете Тројице. Дакле, триадолошка јерес је била у питању, а догмат о Светој Тројици је основ свих осталих догмата. Вјера у једнога Бога који је у три лица. Тај однос изузетно је важан, али је било тешко објаснити како то Бог један, а три лица. Арије је погрешно објашњавао да је Син мањи од Оца. Да је Отац Бог, а да је Син тј. Господ Исус Христос створење. Најсавршеније, како каже, али ипак створење Очево и да је било времена када није било Сина. Дакле када је био само Отац, а касније у времену да је настао Син, што се противи православном учењу, јер вјерујемо да су Отац и Син и Свети Дух, сва три лица Свете Тројице одувјек и да су исте суштине. Будући да је то био велики проблем у Цркви, сазван је Васељенски сабор гдје се и о томе расправљало, кључну улогу, имао је александријски епископ, Александар александријски, односно његов ђакон Св. Атанасије велики. Он је користио један израз , који до тада није постојао, а то је омоусиос (једносушан). Тим изразом је показао на који начин је однос између Оца и Сина, тј. да је Син једносушан Оцу и да је исте суштине”, казао је о. Немања Кривокапић. (За опширније клкните на наслов) 

Пoдсјећајући на велика имена учесника Првог васељенског сабора из цркава са свих страна свијета, а посебно оних са Истока, између осталих и на Светог Николу Мириклијског у чијој цркви је служена Литургија и Светог Спиридона чија капела је на истом тргу при цркви Светог Луке,  о. Кривокапић је рекао и да је осим овог догматског проблема било ријечи и о томе како ће се прослављати Васкрс или Пасха, као су га још називали.

“Неки су сматрали да га треба прослављати када и Jевреји, а неки да опет није достојно прослављати највећи хришћански празник онда када то раде и они који су убили самога Христа. Донесено је правило да се Васкрс мора прослављати увијек у недјељу и то по правилима установљеним на Сабору. Такође је започет Никејско-цариградски симбол вјере, основа онога у шта ми вјерујемо. И на овом и на свим васељенским саборима све одлуке доношене су уз сагласност Светога Духа. Сваки сабор и сваки скуп који је започет Светом литургијом и призивом Светога Духа, благословен је. Тако су започињали сабори, а закључци су доношени са оном чувеном реченицом “Благоизволи се Светом Духу и нама”. Дакле да смо уз сагласност са Духом Светим донијели ове каноне. Зато су они благословени и истинити и Богом надахнути. Тим јединством да живимо и то јединство нека би нам Господ Бог дао, а молитвама ових светих отаца које данас прослављамо, амин”, казао је о. Немања Кривокапић.