25.02.2024.

Од ове недјеље па надаље креће припремни период пред Часни пост.

У бесједи на Светој литургији у Цркви Св. Луке, архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић је казао да нас од данас Црква припрема за Часни пост.
„Као што сваки озбиљан човјек, када се спрема за неки важан посао, за то се и припреми, тако и нас Црква припрема за пост. Пост је оно о чему треба јако пуно да размишљамо. Пост је и период када се бавимо нашим животом, нашом душом, када озбиљно радимо на грађењу себе као личности, на уздизању себе ради спасења, ради задобијања Царства Божијега, када чинимо све да би били што бољи, да би заслужили Царство Божије. Да би у овако важан подухват ушли, потребно је да се наоружамо добрим врлинама. Зато нас Црква, кроз ове јеванђељске приче, кроз ове припремне недјеље, уводи у оно на шта треба да обратимо пажњу“, казао је о. Немања.

Прошла недјеља, како је назначио, званично не спада у ред припремних, али по својој тематици итекако спада због жеље човјекове да се сусретне са Богом.

„Дакле , џаба све ако човјек нема жељу да се сусретне са Богом. Такође и у овој причи данас, кроз ову кратку поуку, Црква нас учи да је потребно смирење, а то је правилан однос нас људи према Богу, а тиме и према самим себи“, казао је о. Немања.

На Литургији је читано Јеванђље “О митару и фарисеју” (За опширније кликните на наслов)

(Лк.18,10-14)-зач.89.
10. Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.
11.Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.
12. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.
13.А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме!
14.Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.

“Наиме , врло често се у јеванђељима помиње и фарисеј (примјер лицемјерја, неко ко се приказује добрим, а уствари није) и цариник (службеник за прикупљање пореза за цара, који је симбол грешника). Ово је прича коју је испричао Христос ученицима да би их научио нешто, а кроз њих све нас. Дакле, када смо ми лицемери ми смо ти фарисеји. Такође ми смо и цариник када гријешимо. Али, наш однос према нашем животу јесте важан и на то нас подсјећа данашња прича. Наше је да све испуњавамо и да се, такође, ослањамо на Божију милост.

Нема човјека да не гријеши и то се односи на све нас. Али, оно што је важно јесте наш однос према нашем животу. Он се каје и само је говорио “Боже буди милостив мени грешноме”. Дакле, имао је то смирење, тај однос према себи и према Богу. Свјестан да је грешан, труди се да буде што бољи, али и свјестан да без Божије милост не може ништа. Оваким размишљањем ми стичемо ту врлину смирења, свјесност о томе ко смо, гдје смо и какви смо и уздање у Бога и Божију милост. Та врлина смирења јесте супротна највећој страсти, а то је гордост. Гордост је оно супротно на шта многи падају. На то је пао и Сатана, као и први човјек Адам и то је оно чега треба да се клонимо. Најбоље ћемо се клонити тога јачањем оне врлине која је супротна томе гријеху, а то је смирење. То је оно чему нас учи данашње Јеванђеље. Нека би Бог дао да читајући и слушајући Јеванђеља останемо на том путу, амин”, поручио је између осталог о. Немања.

Фото-Андреа Шеваљевић