21.05.2023.

Архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић, служио је јутрос на празник Светог Јована Богослова Свету службу Божију у цркви Светог Николе у которском Старом граду.

Читано је Јеванђеље по Јовану, глава 9. о исјељењу слијепог од рођења.

„У шесту недјељу по Васкрсењу Христовом слушамо Свето Јеванђеље о Његовом чуду - исцјељењу слијепога од рођења.
Црква нас на тај начин подстиче да размишљамо о више ствари.
Осим чињенице да Бог може да чини чуда, да је творац и свијета и закона и да може да чини оно што ми људи не можемо и да је то израз бриге о нама, кроз ово Јеванђеље размишљамо о још неким темама.
Прва тема је у питању које ученици постављају Господу - зашто је овај човјек слијеп од рођења, да ли је то због његових или гријехова родитеља.
То питају због тога јер је заиста међу Јеврејима постојало мишљење да све што нам се лоше дешава овдје на замљи, да је то плод наших гријехова, да људи који нису имали дјецу да је то због њихових гријехова…
Нажалост и данас постоје они који тако размишљају, иако Христос одговара да то није тако и каже : „Нити због гријехова родитеља, нити због гријехова његових“, казао је у бесједи о. Немања.
Подсјећа да је истина да су људи грешни, али и да Бог не плаћа овдје на земљи, него да плату (награда или казне) даје на небесима.
„Ми смо слободне личности а Бог нам као таквима даје нам могућност да сами бирамо, да ли ћемо да чинимо добро или нећемо. То је онај највећи дар који нам је Бог дао, да будемо слободне личности“, казао је о. Немања. (ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛКНИТЕ НА НАСЛОВ)

Истиче да, следујући учење Исуса Христа, гријех није наследан већ лични чин, као и да свако може бити светац, а његово дијете супротност томе и обрнуто.

„Зашто смо онда ми болесни? То су искушења која нам Бог допушта, да кроз њих узрастамо. Као што је Бог Адаму дао да се усавршава, јер није створен потпуно савршен, него са потенцијалом да буде савршен, тако и нама даје по мјери коју можемо да поднесемо. Даје нам искушења кроз која ћемо још више да ојачамо“, казао је о. Немања.

Посебно је, истиче, интересантна реакција фарисеја, који сматрају да је немогуће поменуто исјељење слијепога од рођења, иако својим очима виде да се то десило.

„Поставља се питање ко је ту заиста слијепац. Да ли овај човјек, или они који и поред својих очију не виде чудо (духовним очима слијепи)“, рекао је, констатујући да смо и ми фарисеји онда када на прво мјесто стављамо форму, а не суштину.

Подсјећа да се чудо десило у суботу, када Јевреји нису радили.

„Дакле, овим фарисејима више смета то што Христос исјељује у суботу, него то што је учинио чудо… Тиме нас Христос подсјећа да и ми више требамо да размишљамо, не о форми, него о суштини, о нашим дјелима која нас воде ка спасењу. Чуда не морају да нам се десе „испред носа“.
Ово што смо живи и што имамо све што нам је потребно је велико чудо. Христос нам се даје, у сваком тренутку.
Нуди нам се свугдје око нас. Чудо ће се десити управо сад на овој литургији, када обично вино и хљеб постану крв и тијело Христово.
Дакле, чуда су свуда око нас и Бог је свуда око нас.
Нуди нам се, само је наше да Га препознамо и да Му изађемо у сусрет, да препознамо ову поуку упућени фарисејима, да је то поука и нама да се не трошимо на небитне ствари и на форме, већ да је све много једноставније, да нам се Бог даје и да ми треба да га примимо. Баш како смо пјевали у овој пјесми сада, у овом кондаку: „Освијетљен духовним очима Теби прилазим Господе, као онај слијепи од рођења и у покајању Ти вапијем, Ти си свјетлост онима који су у тами, амин“, поручио је о. Немања.

(Јеванђеље по Јовану, лава 9.)

1. И пролазећи видје човјека слијепа од рођења.

2. И запиташе га ученици његови говорећи: Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп?

3. Исус одговори: Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему.

4. Мени ваља чинити дјела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити.

5. Док сам у свијету, свјетлост сам свијету.

6. Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слијепоме.

7. И рече му: Иди умиј се у бањи Силоамској, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући.

8. А сусједи и они који га бијаху видјели прије да бјеше слијеп говораху: Није ли ово онај што је сједио и просио?

9. Једни говораху да је он, а други да је налик на њега. Он говораше: Ја сам.

10. Тада му говораху: Како ти се отворише очи?

11. Он одговори и рече: Човјек који се зове Исус начини блато, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах.

12. Тада му рекоше: Гдје је он? Рече: Не знам.

13. Онда њега, некадашњега слијепца, одведоше фарисејима.

14. А бјеше субота кад Исус начини блато и отвори му очи.

15. А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: Блато ми метну на очи, и умих се и видим.

16. Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човјек од Бога, јер не светкује суботу. Други говораху: Како може човјек грјешан таква знамења чинити? И наста раздор мећу њима.

17. Опет рекоше слијепцу: Шта ти велиш за онога што отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.

18. Тада Јудејци не вјероваше за њега да је био слијеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао,

19. И запиташе их говорећи: Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слијеп? Како, дакле, сада види?

20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш, и да се роди слијеп;

21. А како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.

22. Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ бијаху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа.

23. Зато рекоше родитељи његови: Одрастао је, њега питајте.

24. Тада по други пут дозваше човјека који је био слијеп, и рекоше му: Подај славу Богу, ми знамо да је онај човјек грјешан.

25. А он одговори и рече: Је ли грјешан, не знам; једно знам - да ја бијах слијеп, и сада видим.

26. Тада му опет рекоше: Шта ти учини? Како отвори очи твоје?

27. Одговори им: Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици његови?

28. Они га изгрдише и рекоше: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсејеви.

29. Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а овога не знамо откуда је.

30. Одговори човјек и рече им: У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје.

31. А знамо да Бог не слуша грјешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша.

32. Откако је вијека није се чуло да ико отвори очи рођеноме слијепцу.

33. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.

34. Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гријесима, па ти нас да учиш? И истјераше га напоље.

35. Чу Исус да га и(?тјераше напоље, па нашавши га рече му: Вјерујеш ли ти у Сина Божијега?

36. Он одговори и рече: А ко је он, Господе, да у њега вјерујем?

37. А Исус му рече: И видио си га и онај који говори с тобом, тај је.

38. А он рече: Вјерујем, Господе! И поклони му се.