02.04.2023.

Архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немањa Кривокапић, данас, 2. априла, у пету недјељу Великог поста, служио је Свету литургију у Цркви Светог Николе у которском Старом граду, уз саслужење свештенства овога светога храма и молитвено учешће вјернога народа.

“Данас у пету недјељу поста, када се већ полако приближавамо највећем празнику, а о томе и говори данашње Јеванђеље, гдје Христос наговјештава оно што ће се догодити (да ће доћи у Јерусалим, да ће га ухватити и да ће васкрснути), чујемо и ово друго Јеванђеље које нам говори о догађају када се она грешна жена (Марија Египћанка) каје и цјелива ноге Исусу Христу и Он јој опрашта гријехе. Дакле, поново и поново се сјећамо теме покајања, односно важности искреног и силног покајања, вјере и повјерења у Бога и љубави наше према Богу. Бог је одлично знао колика је она грешница, али јој је и без икаквог размишљања опростио гријехе. Имамо таквих примјера много по Светом писму, почев од разбојника на крсту, па преко приче о блудноме сину, који је такође заслужио казну, али чим се покајао Бог му је опростио”, казао је о. Немања.

Црква нас, истиче, стално подсјећа да колико год смо грешни, ако се искрено покајемо, ако имамо повјерања у Бога, да је љубав Божија већа од наших гријехова.

“То је оно што је истина и оно на што нас Црква стално подсјећа. Да будемо свјесни својих грехова, да јесмо грешни, али и да нема тога гријеха већег од Божије љубави и да Бог само чека наше искрено покајање, а самим тим и покажемо нашу искрену љубав према Богу. Божија љубав је толика да ће све гријехе опростити”, казао је о. Немања. (За опширније кликнути на наслов)

Говорио је и о посјети Исуса кући фарисејевој (фарисеји људи који су формално поштовали закон, али и били познатији по томе што су често били лицемјери), а преко прекора том човјеку и преко тог примјера указао и на Исусов прекор свима нама.

“Ми смо ти фарисеји. Ми смо ти лицемјери, јер свакога дана заборављамо основу наше обавезе према Богу, основу наше љубави према Богу, а итекако знамо да гледамо шта ко други ради и примјећујемо туђе гријехе”, казао је о. Немања, назначивши и да је на нама да бринемо о нашем спасењу и да се сјетимо дивне молитве Св. Јакова Сирина, коју слушамо свакога дана током Великог поста, која између осталог каже – “Господе дај ми да будем свјестан својих сагрјешења, а да не осуђујем брата свога”.

Подсјетио је и на јеванђељске ријечи “Зашто видиш трун у оку брата свога, а не видиш брдо у свом”, као и да је покајања тема цијеле ове седмице.

“Тема данашње недјеље, која је посвећена Св. Марији Египћанки , такође је покајање које је показала њеним животом. Цијела недјеља је посвећена овој светитељки, јер је управо њен цијели живот узор свима нама и подстицај свима нама да се искрено покајемо. Знамо сви да је Марија Египћанка била изузетно велика грешница, блудница, али и да је као таква доживјела преображај, отишла у пустињу и цијели свој живот посветила молитви и покајању, постигавши такав степен светости, по свједочењу старца Зосиме, да је лебдјела изнад земље, што пркоси законима природе. Толико је стекла чистоту и превазишла овоземаљске, не само гријехе, него уопште и законе. Управо ово Житије нам Црква због тога и предлаже… Нека би нам Господ, прије свега молитвама Пречисте Богородице, Свете Марије Египћанке и Светога Андреја Критскога, дао да заиста, читајући ова јеванђеља и ова житија, себе на тај пут подстакнемо, да се повјерењем и љубављу у Бога побиједи наш гријех”, поручио је између осталог о. Немања.

Јеванђеље Марко, зачало 47 (10,32-45)

32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити: 33. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима; 34. и наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће. 35. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: „Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.” 36. А он им рече: „Шта хоћете да вам учиним?" 37. А они му рекоше: „Дај нам да седнемо један с десне стране теби а други са леве, у слави твојој." 38. А Исус им рече: „Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?" 39. А они му рекоше: „Можемо." А Исус им рече: „Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се; 40. али да седнете с десне стране мени и с леве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено." 41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована. 42. А Исус дозвавши их рече им: „Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима. 43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи: 44. који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга. 45. Јер Син Човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе."

Јеванђеље Лука, зачало 33 (7,36-50)

36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, седе за трпезу. 37. И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. 38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом. 39. А кад виде фарисеј који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грешница.” 40. И одговарајући Исус рече му: „Симоне, имам ти нешто казати.” А он рече: „Учитељу, кажи.” 41. А Исус рече: „Двојица беху дужни једноме повериоцу, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. 42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?” 43. А Симон одговарајући рече: „Мислим онај коме више поклони.” А он му рече: „Право си судио.” 44. И окренувши се жени, рече Симону: „Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом глав е своје обриса. 45. Целива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста целивати ми ноге. 46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге. 47. Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.” 48. А њој рече: „Опраштају ти се греси.” 49. И стадоше у себи говорити они што сеђаху с њим за трпезом: „Ко је овај што и грехе опрашта?” 50. А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди у миру."