19.11.2023.

У бесједи на данашњој литургији у цркви Св. Николе у которском Старом граду, на празник Светог Павла исповједника, архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић, говорио је о порукама које нам упућује Јеванђеље кроз два чуда која је учинио Спаситељ исцијеливши болесну жену и васкрсавши дјевојчицу.

Ријеч је о догађајима које су записали јеванђелисти, а Црква поново и поново предлаже да их чујемо и да их се сјетимо.

Нису то , како је рекао, догађаји који се тичу само тих људи тада, већ нам их Црква стално понавља и даје као поуку како би нас стално подсјећала на истине које треба да знамо, односно да покаже величину Божије љубави према нама и колики је значај наше вјере.

„То да Бог чини чуда зна свако ко вјерује у Њега. Питање је само колико ми вјерујемо, колико нам је повјерење у Бога и колико ту вјеру показујемо и то се најбоље види кроз ова два примјера“, казао је о. Немања подсјетивши на догађаје описане у данашњем Јеванђељу, које можете прочитати у наставку текста:  (За опширније кликните на наслов) 

Јеванђеље Лука, зачало 39. (8,40-56)

40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху. 41. И гле, дође човек по имену Јаир, и он беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. 42. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. 43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; 44. и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. 45. И рече Исус: „Ко је то што ме се дотаче?” А када сви одрицаху, рече Петар и који бејаху с њим: „Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: \'Ко је то што ме се дотаче?\'” 46. А Исус рече: „Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене.” 47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. 48. А он јој рече: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.” 49. Док он још говораше дође неко од старешине синагоге и рече му: „Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.” 50. А када чу Исус, одговори му говорећи: „Не бој се, само веруј, и биће спасена.” 51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. 52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: „Не плачите, није умрла него спава.” 53. И подсмеваху му се знајући да је умрла. 54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: „Девојко, устани.” 55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој даду да једе. 56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.

Отац Немања је такође казао да горди и охоли људи, попут фарисеја и књижевника или попут поменутог старјешине синагоге, нису препознали Спаситеља и нису били благонаклони према Христу, ког су углавном пратили сиромашни људи.

„Христос се није уклапао у њихово поимање Бога, а друго, није им ни одговорало то што је Он проповиједао, толику љубав и према непријатељима и према сиромасима. Ипак, Јаир, када га задеси невоља, заборавља све то и тражи од истог тога Христа, кога можда није цијенио раније, спасење. Обраћа му се молитвом, иако се излаже ризику од подсмјеха, критике... Али, њега то више сад не интереује, болесна му кћерка умире и он заборавља на сујете, обративши се онако како је и требало да се обраћа Спаситељу, молитвом. То ради јер има огромну вјеру да ће се исјељење заиста и десити. Клечећи, моли Спаситеља да му исцијели кћерку“, казао је о. Немања.

Подсјећа и на друго чудо описано у Јеванђељу, исјељење крвоточиве жене, која прилази Христу, знајући да ће, ако Га само додирне, бити спасена.

„Такви људи су иначе у јеврејском друштву били презрени. Забрањено је било и да их додирују. Зато је она знала да је био и велики ризик то што је уопште и пролазила кроз гужву, да ће бити презрена од осталих, али, знајући да ће бити исцијељена, одучује да то уради на начин да нико не зна. Међутим, Исус Христос каже „ко ме се дотаче“, иако је знао ко је то и кога исјељује. Желио је да то и други знају“, казао је о. Немања, додавши да је Исус то урадио, не да би жена била осуђена, него да би указао на њену вјеру којом, не само да превазилази страхове од других, већ се и исјељује.
О. Немања подсјећа и на ријечи Христове „Само вјеруј и биће исцијељена твоја кћерка“, који на чуђење и запрепашћење других људи исцијељује, како је и описано у данашњем Јеванђељу.
Закључивши бесједу казао је да поменуте, као и ријечи упућене крвоточивој жени „не бој се, вјера твоја спаси те“, јесу кључне за наше добро и суштинске су јер говоре о томе да, само ако вјерујемо, Бог ће нам свакако помоћи и да на њих Црква стално подсјећа.

„Нека би Бог дао, да размишљајући о њима и ми покажемо и више и вјере и повјерења у Господа и тако се спасимо, амин“, рекао је о. Немања.

(Фото - Андреа Шеваљевић)

https://photos.google.com/share/AF1QipNdwRG27tYaH90xe9KlLIcEa1AyN6NjRzBGSmh6WIQqCYYTZwgqGTKfTs8zS7vprw/photo/AF1QipNbzG55oCqE08d0qh8NZnBbxgiDPIV6Dswc7FCF?key=R0ZKd2VSY2VraDhLb1JOX0t3SXhhNjVjaU9ValZB