17.10.2021.

Архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић, поручио је у данашњој бесједи на Светој литургији у которској Цркви Светог Николе, на празник Светог Стефана и Јелене (Штиљановић), да је Божја љубав огромна, али и да је питање колико ми вјерујемо.

“Јеванђеље које смо управо чули (Јеванђеље Матеј, зачало 62. (15,21-28)  говори нам о важности у истрајност у вјери и молитви. Многа јеванђеља говоре о догађајима када Христос исјељује и испуњава жељу, онда када се покаже јака вјера. Вјера у Христа је спасоносна. Апостолима, својим ученицима је говорио да, ако имају вјере као зрно горушичино, могу помјерати и брда.

Када се нешто не деси одмах када молимо, као што би људи вољели да буде сад и одмах, помолимо се Богу да буде тако. Често то тако и не буде и тада треба да размишљамо због чега је то тако. Некада Бог пусти, или мисли да нешто не треба да се догоди, или једноставно испробава нашу вјеру.
У овом Јеванђељу Христу прилази Хананејка, жена из народа којег су Јевреји презирали”, казао је о. Немања.

Подсјећајући како је настао њен народ, говорио је о предању по којем се Нојев син Хан у једном тренутку, када је требало да му помогне, наругао оцу, који га проклиње. Од Хана су Хананејци.

“Овај народ је био презерен не само због тога већ и због многобоштва, паганства, развратног живота… Јеврејима је због тога био забрањен сваки контакт са њима, недајбоже мијешање, брак, или било какав посао, уопште разговор са њима…Такође, ни Хананејци нису вољели Јевреје.
Утолико је чудо и веће што се она, Хананејка, обраћа Христу да јој помогне. Христос јој ни не одговара, потпуно је игнорише, што је врло чудно јер тако готово никад није чинио. Свакоме је одговарао, па чак и Сатани када га је у пустињи слушао, одговорио је. Овдје показује једно потпуно игнорисање.
Толико да је чак и ученицима било непријатно па му се обраћају “Господе или нешто уради или јој помози или реци да нећеш помоћи, упорна је иде за нама, стално те моли”. Чуде се што Господ не реагује”, казао је о. Немања.

Истиче да је на овај начин Христос успио да постигне оно што је желио.  (За опширније клкните на наслов)

“Да подстакне ученике да размишљају мало о томе што су заиста Јевреји мислили. А мислили су да су само они изабрани народ, одређени да буду спасени, а ево сад одједном се обраћа Хананејка коју су презирали исти ти апостоли.
Али, сад одједном они моле Христа. Дакле, подстакла је и њих да помисле, да размисле о томе да ли је само изабрани народ тај који треба да буде спасен, или је Христос дошао због свих људи.
Када се она обраћа и каже “помози Господе”, а онда Он одговара да “није лијепо узети дјеци и бацити псима”, не само што је одбио, него је био и доста груб, чак је и увриједио на неки начин.
Али она одмах одговара “Јесте, али пси једу од мрвица које падну са трпезе господара”, казао је о. Немања.

Господ након тога Хананејку исјељује али, наставља о. Немања, не само што је исцјељује него и каже: “Силна је вјера твоја жено, та вјера спасла те”.

“Због чега Господ њу није одмах исцијелио? Зашто је вријеђао и понижавао? Није Он имао потребу да је понижава, него је управо хтио прије свега да провјери њену вјеру, мада то уопште није било дискутабилно јер је одмах од почетка показала да вјерује. Али, хтио је то да нагласи, да истакне, да скрене пажњу осталих да виде колика је њена вјера и што може таква вјера да учини.
Да виде Јевреји, да виде апостоли, ученици, и сви ми колика је била њена вјера и колико је поред искушења она ипак остала доследна и сигурна, вјерујући да ће се нешто догодити”, рекао је о. Немања.

И ми данас, подсјећа, често се молимо Богу, који нас некада, чини нам се, не чује, или нас игнорише.

“Да ли нас Бог не чује? Наравно да чује. Можда Бог прије свега мисли да не треба, или провјерава нашу вјеру, истрајност у молитви, повјерење у Бога. Треба да вјерујемо да је то по Божијој промисли, да тако треба да буде. Да вјерујемо да је Бог тако радио оно што је за нас најбоље. Бог заиста све чини за наше добро. Створио је свијет, дошао због нас, спасио нас од гријеха, научио како да живимо и заиста све што чини за наше је добро, иако из наше перспективе и нашег угла то и не изгледа све баш тако.
Божја љубав је огромна, али је само питање колико ми вјерујемо и колико имамо повјерења у Господа.
Јеванђеље нас подсјећа да о томе размишљамо, да размишљамо о нашој вјери и о томе колико нам је повјерење у Господа, који нас сигурно воли и који ће нас спасити, амин”, поручио је о. Немања.

Јеванђеље Матеј, зачало 62. (15,21-28)

21. И изашавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске. 22. И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева и повика му говорећи: „Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!", 23. А он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: „Отпусти је, јер виче за нама." 24. А он одговарајући рече: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева." 25. А она приступивши поклони му се говорећи: „Господе, помози ми!" 26. А он одговарајући рече: „Није добро узети хлеб од деце и бацити псима." 27. А она рече: „Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових." 28. Тада одговори Исус и рече јој: „О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш!" И оздрави кћи њена од онога час