14.05.2023.

 

Данас на празник Светог пророка Јеремије, на Светој литургији у цркви Светог Николе у Старом граду, вјерном народу обратио се протојереј Ненад Калем, који је казао да је највећи дар човјеку сусрет са другим човјеком, по угледу на сусрет Христа са Самарјанком.

 

„У девету недјељу по Васкрсу, још озарени васкршњом радошћу, слушамо јеванђељску причу о Христовом разговору са Женом Самарјанком на једном извору у Самарији.

 

Жена Самарјанка, иако друге народности и религиозних погледа, приступа Христу Богочовјеку са много питања.

 

Тај Богочовјек, који јој се најприје открива као жедни човјек, открива јој се и као Бог говорећи о њеном животу, нудећи јој опроштај грехова, нудећи јој живот вјечни.

 

Овај сусрет Христов са Самарјанком је за нас од великог значаја јер нас Христос учи да је човјеку највећи дар сусрет са другим бићем, другим човјеком, који води до сусрета са Богом.

 

Упућује нас једне на друге, на заједницу, а та заједница је Црква Божија у којој служимо Свету литургију и у Светој тајни Евхаристије задобијамо самога Бога у Светом причешћу.

 

Без заједнице нема спасења. Не може се човјек сам спасити.

 

Овај, овдје у храму је извор воде од којег никада нећемо ожедњети, никад нећемо умријети, ако приступамо са вјером и љубављу, једни друге љубећи, јер је Христос глава Цркве и у Њему обитава Дух Свети. (За опширније клкнути на наслов)

 

Свети оци, када тумаче ову јеванђељску причу, кажу да водом живом Спаситељ овдје назива благодати Светога Духа и ко пије од ове воде живе, тај се напаја благодати Духа Светога и никада неће духовно ожедњети.

Значи, поред тјелесне жеђи, постоји и духовна жеђ. Као што у биолошком смислу, највећи дио нашег организма чини вода, тако и у духовном смислу, највећи дио нашег постојања, наше душе, чини благодат Светога Духа, којом се напајамо на Светој литургији.

 

Још у Старом Завјету, самопјевац Давид каже – жедна је душа моја Бога, Бога живога.

 

Онај ко је жедан спасења, живота вјечнога, нека приђе Христу, биће напојен.

 

У томе је суштина и главна мисао разговора Христовог са Самарјанком.

 

То јесте жеђ и жудња за духом и истином.

 

Човјек жуди за Богом, за апсолутном истином и пуноћом бића.

 

Својим разговором са Самарјанком, Христос је показао још једну ствар – да није дошао да спасе само јеврејски народ, јер знамо да се Јевреји и Самарјани нису мијешали због неких њихових вјерских разлика.

 

Самим тим Господ се даје и свим осталим народима, нуди се и даје спасење свима који му се обрате.

 

Жена Самарјанка нам је живи примјер да је спасење могуће, јер је она по предању Света мученица Фотина која се на бунару сусрела се са Христом на овом извору и била обасјана свјетлошћу истине, а страдала је тако што је бачена у бунар, свједочећи Христову истину.

 

Нека би Бог и нас озарио Божанском Васкршњим свјетлошћу и наше ожедњеле душе испунио водом вјечнога живота, од које нећемо ожедњети и да се у љубави обраћамо и прослављамо Оца, Сина и Светога Духа, у вјекове вјекова, амин“, поручио је о. Ненад.

 

Јеванђеље Јован, зачало 12 (4,5-42)

 

5. Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему. 6. А онде беше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сеђаше тако на извору; беше око шестога часа. 7. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем. 8. Јер ученици његови беху отишли у град да купе хране. 9. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима. 10. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу. 11. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива? 12. Е да ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? 13. Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; 14. А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни. 15. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам. 16. Рече јој Исус: Иди, зови мужа свога, и дођи овамо. 17. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа; 18. Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала. 19. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк. 20. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба клањати. 21. Рече јој Исус: Жено, веруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму. 22. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца. 23. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају. 24. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају. 25. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све. 26. Рече јој Исус: Ја сам - који говорим с тобом. 27. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом? 28. А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима: 29. Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос? 30. Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему. 31. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи! 32. А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. 33. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе? 34. Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дело. 35. Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву. 36. И који жање прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радује заједно и који сије и који жање. 37. Јер у томе је истинита реч, да је други који сије, а други који жање. 38. Ја вас послах да жањете где се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли. 39. А из града онога многи од Самарјана повероваше у њега за реч жене која је сведочила: Каза ми све што учиних. 40. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде онде два дана. 41. И много их више верова за реч његову, 42. Те жени говораху: Сад не верујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос.