12.07.2023.

На Светој литургији у цркви Св. Луке у которском Старом граду, вјерном народу обратио се протојереј Оливер Суботић, казавши да се „на данашњи празник сјећамо великих апостола Петра и Павла и цијелог збора апостолског“.
„Сјећамо се и подсјећамо једне чињенице, да је Црква у суштини апостолска.
Ми то свакога дана исповиједамо у Символу вјере, гдје је Црква једна света, саборна и апостолска Црква.
То је њен врло важан епитет, јер то значи да је наша вјера саздана на историјском свједочанству апостола, једном непоновљивом.
Због тога су апостоли у свом чину и у служби јединствени за Цркву Божију и непроцјењиви и за нас саме.
Апостолска вјера је сачувана у Православној Цркви.
Она је та једна света, саборна и апостолска Црква и све ван Православља не можемо звати Црквом у том ужем смислу.
Можемо то у неком правном смислу, али једина света саборна Црква то је Православна Црква која је сачувала истиниту вјеру, истинито предање које је Бог до данашњега дана потврдио благодатним знамењима, истим оним која су постојала у прва времена Цркве“, казао је о. Оливер.
Назначио је да оно чега данас треба да се подсјетимо прије и изнад свега јесте да су апостоли, или људи Божји, потпуно предани Христу, који су нам оставили незаборавни примјер како треба да живимо.(За опширније клкните на наслов) 

„Проповијед је ту да препричава и да подучава из цијелог овог апостолског дјела и ових ријечи које смо данас чули. Ја ћу извести само једну, ви је запамтите и биће довољно ако то примијените у свом животу .
Оно што нас суштински, нажалост често, од апостола разликује јесте што ми нисмо људи ревносни, а хришћанин не може бити човјек који није ревносан, о чему говори Господ у Откровењу. Морамо бити ревносни људи јер ова наша вјера није кабинетских неких филозофа или књижевника.
Она није састављена у неким угодним кабинетским условима.
То је вјера потврђена крвљу и знојем и ми тога увијек морамо да будемо свјесни.
Чули смо у Апостолу данас што је све апостол Павле преживио, што је све претрпио током свог исповиједања вјере и то треба увијек да нас подсјети кад се Богу молимо, када долазимо у храмове Божије, када постимо, када се трудимо да живимо по ономе како то Црква проповиједа, да то не треба да нам буде тешко, него да нам буде лако с обзиром да је то у поређењу са апостолским подвигом ништа.
Стога драга браћо и сестре да се потрудимо да будемо прије свега ревносни по угледу на апостоле, да своју вјеру држимо, држимо исправно, да је чувамо, да по њој живимо, што је јако важно, иначе ћемо бити лицемјери.
Да своје цркве посјећујемо, да постове кад се пости постимо, да се са људима миримо, да се исповиједамо када је то потребно , да живимо у врлини, да гријех свога срца чистимо, да прије свега и изнад свега своју спољашњу ревност учинимо таквом да она буде само припрема за унутрашњу ревност, а то је ревност за очишћење нашег срца.
То је суштински задатак сваког од нас данас. То је оно што су апостоли постигли, то је оно због чега су успјели да Бога прославе и због чега су се удостојили да их сам Господ учини храмовима Духа Светога, људима просвијећеног ума да буду буктиње Духа Светога и да радимо на томе свакога дана да никада то не заборавимо да смо дужни да по угледу на свете апостоле будемо ревносни своје вјере, не само да је проповиједамо, исповиједамо, него да том вјером живимо и да та вјера и у нама оживи истински лик Христов , амин Боже дај“, поручио је о. Оливер.

Фото: https://photos.google.com/share/AF1QipPLLmvvQj3EWjzfyizp6DIfiCO_nk8NJxX0i8b4mTBL7dIlnJat6r02xFV43AuhDg?key=RnFBSUZLZV9TR0U2TTBTdDE0dkUzaEZwbmZ2dzJ3

(Фото: Андреа Шеваљевић)