17.03.2023.

Циклус предавања током Великог поста настављен је јуче у Ризници Српске православне црквене општине которске (СПЦОК), a на тему “Поуке библијских морепловаца”, говорио је јереј Павле Божовић, који је између осталог казао да је Црква брод спасења.

„У граду који је познат по својој вишевјековној традицији поморства сигурно да је ово тема о којој су размишљали многи поморци приликом дугих дана и ноћи на пучини без иједног копа. Вјероватно у тој некој самоћи, најчешће се развијају и такве миси, које нам врло често могу бити на спасење, али и које би нас могле водити и у супротном правцу“, казао је о. Павле.

Говорећи о библијском морепловцима на које се можемо позвати, каже да и нема толико људи у Светом писму који имају неко директно искуство мора али и да је дефинитивно први и највећи примјер великог и најзначајнијег морепловца у свјетској историји, онај патријарха и праоца Ноје, који припада том примјеру „библијске праисторије“.

„У поменутом примјеру забиљежен је тај невјероватан догађај Потопа, којим је Господ одлучио да приведе к познању читав људски род и којим је читава, створена природа, на челу са људима успио да превазиђе захваљујући морепловству, захваљујући изградњи једног великог брода или барке у коју је смјештен сав створени свијет. Та прича о патријарху Ноји је забиљежена у Књизи постања од шесте до 10. главе, тачније закључно са деветом и мање више нам је свима позната“, казао је о. Павле.

Подсјетио је затим на разлог због којег је Бог одлучио да попусти велико страдање на људе и „прочисти“ људски род у великом налету воде.

„У петом стиху шесте главе каже се „Господ видјевши неваљалство људско на земљи и да су све мисли срца њихова свагда само зле, покаја се што је створио човјека на земљи и би му жао у срцу“. Ту се говори о једном нарочитом сусрету такозваних синова Божјих са кћерима земаљским и тај сусрет и узимање њихово био је повод за стварање многих митова, легенди…“, казао је о. Павле, назначивши да то доводи у питање и историчност самог догађаја потопа.

У једном извјештају самог библијског текста, подсјећа даље, каже се да је Ноје пустио у барку по два примјерка, мушко и женско, од сваке врсте животиња, а у другом да је пустио шест мушких и један женски примјерак животиње.   (За опширније клкните на наслов)

Постоје и неслагања и о броју дана трајања потопа, а о историчности самог догађаја често се говорило и у науци, гдје се на крају научници слажу да нема довољно доказа да се један такав догађај и десио, да је читаво копно било под водом, па се и постојање шкољки на висинама Хималаја објашњава сударом тектонских плоча и издизања дјелова копна.

„Међутим, научници нису одустајали од тога да постоји озбиљан историјски догађај који је био подлога за стварање једне овакве приче. Најдаље је дошао научни двојац Питман-Рајан који су имали теорију о великој поплави која је задесила Црно море, односно да је оно некада било слатководно језеро које се пунило водом из Дунава и других ријека и како је растао ниво Средоземног мора једноставно је преплављена баријера са језером… Оно што је посебно дало подстрек историчности овог догађаја јесте проналазак чувеног „Епа о Гилгамешу““, каже о. Павле подсјећајући да се на 11. глиненој таблици у догађају датираном на 21 вијек прије Христа, такође помиње потоп, као још једна потврда те библијске приче.

Истиче како ће оно што нас води ка Богу бити сачувано управо у тој барци, у том броду.

„То је прва и најљепша новозавјетна слика Цркве. Црква је тај брод спасења. Чак и онај дио гдје стоје вјерници зове се брод… Кроз ту нашу богочовјечанску заједницу спасава се читав створени свијет и животиње и биљке“, казао је о. Павле.

Он је затим говорио о следећем морепловцу, Светом пророку Јони, који је одлучио да свој пут усмјери супротно од Бога.

„Он добија задатак да проповиједа највећим израиљским непријатељима Нинивљанима, Асирцима… Умјесто копном на исток, одлучује се да иде бродом у Тарсис на запад, на самом излазу из Медитерана. На сами крај познатог свијета побјегао је само да се од Бога лиши и да га прође та чаша да проповиједа непријатељима свога народа. Једна дивна критика национализма и он у том тренутку постаје морепловац… Господ му не дозвољава да побјегне од благослова који му је намијенио. Подиже велику буру. Морнари на том броду почињу сви да се моле, сваки свом богу. Јона који је свјестан да се све дешава због тога што му је Бог благослово да уради нешто што није вољан једини се не моли… Сматра да је једини узрочник свега и не одустаје од своје жеље да не проповиједа непријатељима свог народа и каже „баците ме у море и тако ће се смирити олуја“. Дакле радије у смрт“, каже о. Павле, додавши да, као што је Јона био три дана у утроби рибе, тако ће и Син Божји бити три дана у утроби земље и онда ће васкрснути.

У утроби кита Јони се дешава, наставља даље, оно што ће се десити свима нама, ако Бог да, у току поста, а то је чудо покајања.

Трећи примјер библијских морепловаца су рибари из вода Галилејског језера, људи које Христ, као своје најближе ученике и апостоле прве призива на службу.

„Ту је Он и ходио по води и чинио разна чуда, али бих се овдје позабавио оним позивањем Христових ученика. Христос сријеће управо Симона, касније Петра, његовог брата Андреја (Првозваног) те брата Јована и Јакова, који су такође били рибари и Христос им прилази и износи ту невјероватну понуду - „напустите све а ја ћу вас учинити ловцима људи“. Што је за њих значило то да напусте све на тај Христов позив, можемо тумачити свако за себе“, казао је о. Павле, истичући и остављање породице и напуштање свих материјалних вриједности (мрежа као прихватање сиромаштва, брода као симболичког напуштања слободе и слободне воље), од стране тих људи који полазе за Христом.

Додаје како је то дивна порука ових библијских морепловаца, односно да су начела нашег хришћанског живота, управо у одрицању, односно прихватању.

„Прихватању сиромаштва, послушности, па и непородичног живота. Та три завјета се полажу управо приликом монашења, али не значи и да нису важна за нас. Наравно да нико није позван да остави своју породицу и да не обезбиједи хлеб својој дјеци. Али, неће да се дозволи да тај материјални аспект постане централни“, казао је о. Павле, истакавши да су хришћанске вриједности универзалне и да трагичне ситуације у животу човјека не могу бити повод престанка вјере у Бога.

Захваливши се на предивном гостопримству у Котору, о. Павле је позвао присутне у сриједу (на Младенце 22. марта) на храмовну славу цркве Светих новомученика момишићких у којој служи.
Наредног четвртка у Ризници СПЦО Котор у 19 х је предавање о. Предрага Шћепановића из Подгорице о српским духовницима 20. вијека.