26.02.2023.

Парох ораховачки, јереј Јован Васић, обратио се вјерном народу на Светој литургији у цркви Светог Николе у которском Старом граду, поручивши да данас у Недјељи сиропусној прослављамо једног од највећих угодника из рода нашега, родоначелника највеће царске породице Немањића, Стефана Немању Преподобног, оца нашег Симеона Мироточивог.
„Диван си Господе и чудесна су дјела Твоја и ниједна људска ријеч овоземаљска није у стању да опјева и да објасни и да приближи људском разуму сва чудеса Твоја.
Управо ове вјечне молитве свједоче о тајни Светог јеванђеља али и тајни нашег живота и постојања.
Један од таквих чудесних људи, који је живио прије стотине и стотине година, 12. и 13. вијека, који је својим животом свједочио ону истину, јесте и онај који је оставио дубок траг и печат у овом древном граду Котору, који је и Немањин град.
Чудесно је све у његовом животу, а најчудеснија је тајна Божија, да онај који је био властодржац, који је био краљ онога времена, у позним својим годинама напушта царски престо, напушта све овоземаљско и одлази на Хиландар, гдје се посвећује као прост монах.
Ето , у његовом животу, у његовом Житију светом, записана је сва судбина нашег народа.
Управо је он тај који је свједок да смо ми Христови.
Ми смо охристовљени кроз његов живот. (За опширније клкните на наслов)

У његовом животу је откривена тајна Јеванђеља да се ми као земља уздижемо на небо и због тога Свети владика Николај српски, жички и свеправославни рекао је да смо ми Срби небески народ.
Нисмо ми небески народ што ми мислимо да смо једини вриједни неба, него управо што је Христос и Његов угодник Свети Симеон и његов син Растко, Свети Сава и други потомци ове свете лозе Немањића посвједочили да се земља онебесује родоначелником Христовим, а управо Свето Јеванђеље то и свједочи.
Каква је корист човјеку ако читав свијет задобије, а души својој науди.
У ове свете ријечи Светог Јеванђеља управо је проникао и сусрео се и докучио овај велики угодник Стефан Немања - Свети Симеон.
Због тога га је Господ и прославио, посвједочио видљиво да тијело његово по смрти точи миро, нејљепше што човјек може чулно да осјети.
Ето који је наш пут, ето која је наша истина, ето који је завјет наш.
Управо Свето Јеванђеље, свети пут Христов.
Данас , када је ова Недјеља сиропусна која је и недјеља великих поклада, пред почетак најбитнијег периода читавог календарског црквеног пута, великог Васкршњег поста, читали смо Свето Јеванђеље од Матеја, које нас припрема што је то пост, да опростимо једни другима , да се изнутра преобразимо.
Наравно, пост је био познат још од Старога завјета.
Многи свети људи Старога завјета су препознали значај поста, али у Новом завјету сам Христос отишао је у пустињу зарад нас људи и нашега спасења и постио 40 дана.
Ето , то је вријеме пред нама , вријеме прилике да суштински направимо искорак.
Ми не можемо да мијењамо овај свијет који у злу лежи.
Видимо тужно и жалосно што се све догађа у свијету, како људи страдају, а посебито наша браћа православна.
Ми то не можемо промијенити и не можемо та свјетска распећа и раскршћа и страдања , овдје и сада да измијенимо.
Али, оно што је најбитније за нас јесте да можемо наше срце да измијенимо, да можемо нашу душу да измијенимо.
То је пост и то је смисао поста, да се повучемо у свијет душе своје молитвом и уздизањем духовним, принесемо жртву ка Господу, а онда ће се догодити оно што нас је учио Свети Серафим Сарофски, велики светитељ новијег времена, који је рекао: „Радости моја стекни мир у себи и хиљаде ће се око тебе спасити“.
Нека би Господ дао да у овоме посту се припремимо за страдање и за све оно што је Господ за нас претрпио и за свијетло и спасоносно Васкрсење, али прије да пронађемо тај мир у срцу своме.
Јер, кад пронађемо мир, заиста ће се људи око нас спасавати.
Нека би нам Господ био на помоћи да у ово вријеме поста, не обазиремо се толико на спољашност , као што рекох, свих ових догађаја у свијету, који су задесили род људски, већ да са надом и дубоким надањем узносимо молитве своје ка Господу и да срцем својим и душу своју пред Њим изнесемо, не би ли нас Он оснажио, не би ли нам Он био помоћник, јер, као што су Свети Симеон и Свети Сава и сви наши свети преци то препознали, без тога не можемо ни „преко прага“.
Нека сте благословени, нека је срећан почетак и благословен почетак Великога поста.
Богу нашем слава у све вјекове и сву вјечност, амин Боже дај“, поручио је о. Јован.