18.02.2022.

Парох барски протојерејЈован Пламенац одликован је данас у Београду високим и угледним црквено-друштвеним одликовањем – Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића. Одликовање је уручио проф. Иван Стратимировић, праунук вожда и ђенерал-мајора Ђорђа витеза племенитог Стратимировића од Кулпина.

Одликовање је успостављено са благословом Његовог Преосвештенства епископа сремског Г.Г. Василија (Вадића), а додељује га Центар за развој Шајкашке, Одбор за повратак посмртних остатака вожда Ђорђа Стратимировића у Отаџбину и породица Племенитих Стратимировића од Кулпина.

– За Ваш досадашњи рад, за Ваш однос према српском народу, за веру нашу српску, за однос према нашим прецима, част ми је што сам у прилици да вам предам овај крст, поручио је приликом уручења одликовања Иван Стратимировић, праунук Ђорђа Стратимировића.

О. Јован се захвалио на одликовању и, у свом обраћању, успоставио паралелу између Вожда Ђорђа Стратимировића и његовог чукунђеда војводе Илије Пламенца, који је као свештеник постао војсковођа, предводећи црногорску војску у ослободилачким ратовима против Турака (1876-1878).

– После рата Илија Пламенац био је министар војни. Покојни академик Саво Скоко је војводу Илију Пламенца сматрао петим српским војводом, а његова стратегија ратовања је изучавана на Војној академији у Београду. Није искључено да су се њих двојица сусрели за живота, имајући у виду њихова учешћа у војно-дипломатским мисијама и на чињеницу да су за живота доста путовали, саопштио је о. Јован. (За опширније кликните на наслов)  

Вожд Ђорђе је, додаје о. Јован, чврсто стајао на раменима чувеног Стефана Штиљановића, последњег српског деспота.

– Његово духовно, културолошко и војно наслеђе носио је у себи и вожд Ђорђе. Штиљановићи су били племићка породица штитоноша у доба Немањића. Они се помињу и у повељи краља Милутина. Свети Стефан Штиљановић је рођен и одрастао у мом селу Бољевићи. Нажалост, велика црногорска кућа Штиљановића је утихнула средином прошлог вијека, рекао је о. Јован.

С друге стране, Иван Стратимировић је истакао да је у успоменама вожда Ђорђа описан један од његових боравака у Црној Гори, гдје је приказана његова велика блискост са владиком Његошем, уз кога је био чак и у последњим данима његовог живота када је лијек тражио у Бечу код тада чувеног др Шкоде. Према казивању Ивана Стратимировића, вожд Ђорђе је имао и велики утицај на Његошевог наследника књаза Данила да се посвети искључиво државним пословима, док је, као школовани инжењерски официр, дао немјерљив допринос модернизацији црногорске војске.

Такође, Иван Стратимировић се осврнуо и на учешће вожда Ђорђа у времену тзв. мађарске револуције из маја 1848. године, као и на случајеве бескомпромисне борбе за интерес српског народа који је живио у државно-правном оквиру бечке монархије.

Подсјетимо, Стратимировићи су старо средњовековно српско племство, које је признато и од стране Венеције, Хабзбурга и Руског Царства, што сведочи да је реч о племићкој кући највшег могућег степена и реномеа у европским оквирима. У сродству су са Балшићима, па и самим Немањићима, али и са Поповићима-Текелијама и другим српским аристократским породицама, као што су Нако од Великог Семиклуша и Зако од Бајше.

Био је носилац великог броја високих одликовања Кнежевине Србије, Кнежевине Црне Горе, Руског Царства и Аустро-угарске Царевине, као што су: Орден Таковског крста, Орден Књаза Данила I, Императорски Орден Свете Ане, Императорски Орден Свeтог Равноапостолног кнеза Владимира са мачевима, Царски орден Леополда, Медаља за храброст „Милош Обилић“, Ратна медаља 1873. и Медаља за војне заслуге.

Колики је значај ове, назаслужено заборављене, историјске личности видимо и из чињенице да је он био један од ретких наших угледника, који је имао близак однос са представницима све три српске нововековне владарске династије, тј. и са Петровићима-Његошима и са Карађорђевима и са Обреновићима.

Вожд Ђорђе Стратимировић је био близак пријатељ владике Петра II (Петровића-Његоша), који га је одликовао првом Медаљом за храброст “Милош Обилић“. Сарађивао је и са кнезом Данилом I, за чије је владе радио на организацији и устројавању редовне црногорске војске. Пријатељ и кум му је био кнез Михаило Обреновић III, а одликовали су га кнежеви Милан Обреновић IV и Никола I. Кнез Александар I Карађорђевић се дивио његовом јунаштву, те му је даровао ђенералску униформу, коју је добио на поклон од руског цара. Поклонио му је и сабљу, као и две кубуре свог оца – Карађорђа, што говори о каквој личности је реч и колики је наш грех био што смо дозволили да буде заборављен и да његов аманет чека на испуњење више од века.

Извор: ИН4С

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА