04.10.2020.
Нови предсједник Скупштине Матице Боке је Синиша Ковачевић из которске подружнице ове невладине организације са сједиштем у Херцег Новом. За предсједника Управног одбора изабран је Мирко Мустур, предсједник херцегновске подружнице.
Ове одлуке, уз статутарне измјене по којим УО чини 21 новоизабрани члан из укупно седам подружница, усвојене су данас у Тивту на изборној скупштини Матице Боке.
Досадашњи предсједник УО Матице Боке Жељко Комененовић у извјештају о раду осврнуо се на бројне активности, најавивши затим и нове пројекте, међу којим је укупно најзначајнији снимање ТВ серије „Бокељски адмирали и капетани“, подржан са 60.970 ЕУР од стране Владе Републике Србије.
„Даме и господо, Бокељи и Бокељке-
„Па једнога дана, кад се господ јави,
Кад орлови наши високо заброде
И са твојих рука пану гвожђа тврда,
Да побједну химну слушам с твојих брда
И да с тобом славим дан златне слободе!“,
Како у овом тренутку пророчки звуче чувени стихови Алексе Шантића које је Боки посветио 1906. године заљубљено гледајући у најљепши крај на свијету.
Пуна срца и неизмјерно срећан свима вама драги моји саборци, сапатници, ентузијасти и борци за слободну Боку, своју на своме, јединствену и непоновљиву, неосвојиву и непокориву, Боку од Конфина до Куфина, Паштровића, Побора и Маина, до Кривошија, Боку ратника, помораца и пјесника,свету Боку са свим својим црквама и манастирима, катедралама и тврђавама, сада и у слободном Тивту, у слободној Боки, честитам слободу. Знам да мислите да је то можда и преурањено, али вјерујте да није и да свима вама у овој сали сјећајући се свих прошлих година година и деценија, свих наших борби, трибина и промоција, јавних наступа и протеста од свег срца кажем велико и неизмјерно – Хвала! Прешли смо дугачак пут, обарали неуставне и дискриминаторске законе, непоколебљиво стојећи на бранику бокељских интереса и онда када су нам многи одмахивали руком а многи окретали главу. Лаварум Михољског збора на нашем грбу, вијорио се свих протеклих мјесеци на челу литија и протестних скупова које су шриом Боке и Црне Горе махом предводили људи из Матице Боке. Исти они који су се мушки и без страха борили против истог антиправославног закона на јавној трибини у Котору 2015, и који су дигли свој глас против Закона о морском добру, Закона о експропријацији и Закона о уређењу простора и изградњи објеката. Поносан сам што смо увијек били тамо кад је и гдје је требало да заштитимо људе и простор Боке, њену духовност и традицију и створимо предуслове за уређеније и праведније друштво, вриједно и предано радећи на бројним издавачким и културним пројектима.
У неколико реченица ћу подсјетити шта смо то све између осталог радили ... (За опширније кликните на наслов)  {gallery}MATICAB0410202{/gallery}

Од 2001. године када је формирана, Матица Боке се бави интензивним националним и културном радом на подручју Боке которске и Црне Горе. Кроз својих 7 подружница (у Херцег Новом, Котору, Тивту, Будви, Грбљу, Кртолима и Паштровићима), Матица Боке је у веома неповољним политичким приликама и без институционалне подршке, успјела да се избори за позицију угледне и утицајне организације. Најважнији циљеви за које се Матица Боке залаже су спрјечавање асимилације народа у Боки которској, очување његове аутохтонoсти, богате духовне и културне традиције, за децентрализацију и већа права бокељских општинс. Као главни програмски циљеви који су наведени и Статутом Матице Боке су : Јавни рад који је од виталног интереса за српски народ и културу Окупљање што већег броја чланова посебно интелектуалаца ради очувања културних и историјских вриједности Боке, њене духовности и традиције, Успостављање што шире сарадње са српским народом Црне Горе,Србије и Републике Српске, Повезивање са дијаспором, Чување и унапређивање српског језика, језичке културе и заштита ћирилице, Издаваштво које ће афирмисати историју, традицију, културу, духовност и језик српског народа, као и друге дјелатности које афирмишу регију Боке, Брига о културном насљеђу Боке, посебно српског народа у Боки, Развијање активности на успостављању што чвршћих веза између матичних српских земаља и сусједних регија у цјелини.
Испуњавајући те циљеве и програмске обавезе Матица Боке се интензивно бави издавачком и културном дјелатношћу. До сада је реализовала следеће издавачке пројекте:
„Рт Оштро – Превлака у времену и простору“ др Илије Павловића – два издања,
„Крст и кругови“ Васка Костића,
„Подорјенске приче“ Илије Становчића,
„Збивања за незаборав-казивања о народном хероју Машу Бргуљану“, Томислава Гргуревића (прво издање)
„Жертва Аврамова“, др Дарка Антовића, фототипско издање ријетке ћириличне књиге
„Свеске Матице Боке“ Васка Костића – шест посебних издања
Зборник радова са трибина о ћирилици и српском језику
Монографија „Тиватски сликари“
Либер де Белила-Кртољске приче Зорана Мујбеговића
Капетан Илија Дамјановић Небојше Раша
„Бокељски пилоти“ др Вукосава Балевића
„Отмице и удеси југословенских ваздухоплова у 20.вијеку“ др Вукосава Балевића
Монографија цртежа Иван Кнежевић
„Грбаљ – братство Мршуља и село Наљежићи“ Крста Мршуље
Збирка пјесама „Натре“ Милете Томовића
„Стара Херцеговина – економско-социјални појмовник” др Милана Милановића
Репринт књиге “Постанак и развитак трговачке морнарице у Боки Которској” из 1930. г. дон Ника Луковића

Са канцеларијом за сарадњу са Србима у региону 2015. године реализовали смо програм „Српске књижевне свечаности“ и на књижеввним трибинама угостили познате српске књижевне ствараоце – проф др Александра Јеркова, проф др Слободана Владушића и проф др Горана Радоњића.
Поред бројних трибина, литерарних и ликовних програма Матица Боке је у сарадњи са Општином Херцег Нови и „Словенском алијансом“ у Херцег Новом подигла два значајна споменика Србима из Боке которске – 2014. г. грофу Сави Владиславићу на прочељу цркве Светог Спаса на Топлој, и 2018.г. руском царском адмиралу Марку Војновићу.
Поводом обиљежавања стогодишњице почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата, Матица Боке у сарадњи са ИН4С порталом, Удружењем за његовање традиције и културе ваљевског краја, агенцијом Типон, у Херцег Новом, Котору и Београду организовала је литерарно – визуелну изложбу „Тамо далеко 1918-2018“ која је изазвала огромно интересовање у региону.
Стогодишњицу ослобођења, побједу у Првом свјетском рату и уједињење Боке у заједничку државу Јужних Словена, Матица Боке је крајем 2018.у сарадњи са Српском православном црквом и Удружењем добровољаца 1912-1918 организовала свечану трибину у цркви Светог Николе у Котору, велики народни сабор у Грбљу. У сарадњи са Генералним конзулатом Србије из Херцег Новог приређене су пројекције филмова и предавања о Великом рату у Херцег Новом, Грбљу и Тивту.
Са Народном библиотеком „Св. Стефан Првовјенчани“ Краљево и ЈУ Градском библиотеком и читаоницом Херцег Нови 2018. г. смо у Херццег Новом приредили изложбу „Стефан Првовјенчани у књижевности и историографији“ коју је отворио проф др Милош Ковић.
Од 2017. године Матица Боке са Удружењем „Шта хоћеш“ из Београда снимила је 20 епизода документарне ТВ серије „На веслу прича- Бока“ се емитује на националном јавном сервису Србије – РТС. Ауторске приче о Боки которској у овој ТВ серији која је више пута репризирана, казивали су бројни културни посленици који су стварали и стварају у Боки.
Ово је само дио најважанијих активности Матице Боке у прошлом периоду.
Након дугогоодишњих интензивних активности на пољу културе, Матица Боке је од стране Владе Србије ове године добила донацију од 60.970 еура за снимање документарне ТВ серије „Бокељски адмирали и капетани“, нашег најважније пројекта до сада. У плану је снимање 10 получасовних епизода и дугометражног документарног филма о заборављеним поморским вуковима, Бокељима који су вјековима својом храбршћу и поморском вјештином исписивали златне странице историје поморства Европе и свијета. Потписан је уговор са Удружењем „Шта хоћеш“ и током наредних мјесеци ће почети снимање.
Након пуних девет година на челу Матице Боке, одлазим задовољан и испуњен. Матица Боке ће и даље остати високо позиционирана у сфери мојих активности и са позиције функције на коју ћу ускоро ступити и као члан Управног одбора Матице Боке. Желим да се на крајју излагања, захвалим свима вама са којима сам свих ових година дијелио зло и добро, Генералном конзулату Србије у Херцег Новом, искреном пријатељу Матице Боке, конзулу Србије Зорану Дојчиновићу, Центру за културу Тиват који је имао слуха за наше бројне активности, Секретаријату за културу и образовање Херцег Нови и свима онима са којима смо усјпешно сарађивали у протеклом периоду.
Новом руководству Матице Боке желим пуно успјеха у раду и желим им да нови друштвено политички тренутак у Боки искористе на најбољи начин у корист Боке и Бокеља, да одрже ниво активности и да предано раде на културној и привредној посебности Боке которске“, поручио је Комненовић.
Да би Матица Боке остварила свој суштински циљ, односно да буде кровна организација свих Бокеља, потребно је кадровско и финансијско јачање, оцијенио је нови предсједник Скупштине Синиша Ковачевић.
Он је казао и да од нових власти у бокешким општинама Тиват, Котор, Херцег Нови и Будва, као и од оне која ће бити оформљена на државном нивоу, очекује конструктивну подршку.
„Ову прилику користим и да Жељку Комненовићу честитам будући избор на функцију предсједника општине Тиват и да му захвалим на великом доприносу који је дао на афирмацији Матице Боке у протеклом периоду“, поручио је Ковачевић.
Нови предсједник УО Матице Боке Мирко Мустур је најавио наставак на културној и издавачкој дјелатности и продукцију филмских и документарних ТВ пројеката везаних за Боку, рад на привредној економској и свакој другој афирмацији општина на простору Боке, рад на децентрализацији државе у корист општина и афирмацији Боке као јединствене регије по ЕУ стандардима, борбу за заштиту простора и примјену најквалитетнијих еколошких стандарда , рад на трансформацији Морског добра и изналажење прихватљивих и поштених рјешења у управљању обалом уз веће учешће општина у располагању својим простором. У сусрет попису 2021. године најавио је активности како би се сваком становнику , било које вјере и нације, односно језика којим говори, омогућило слободно изражавање по тим питањима. Такође је најавио и оснивање подружнице Матице Боке у Београду гдје живи ради и студира велики број људи из Боке.
„Такође требамо порадити и на унапређењу баштињења традиције добровољаца из Боке у ратовима од 1912. до 1918. године. Како Матица Боке слабо стоји са просторима за рад својих подружница, треба утицати на локалне управе у Боки како би изналажењем рјешења за овај проблем олакшали њихово функционисање, али и Матице Боке у цјелини“, поручио је Мустур.
Данас усвојене статутарне измјене, инициране између осталог амбицијама и пројектима Матице Боке, а које значајно подижу ниво оперативности, представио је потпредсједник Скупштине Божидар Чармак.
Члан УО Матице Боке Иво Старчевић је казао да „након дуго година дискриминације Боке и Бокеља од стране државе, крајни циљ Матице Боке мора бити висок ниво културне и економске аутономије Боке“. „Након промјена на државном и локалном нивоу идеја о заједници бокешких општина сада може добити пун „вјетар у једра“, што би на крају , у складу са директивама ЕУ, резултирало стварањем регије Бока, по угледу на регију Истра“, казао је између осталог Старчевић, позвавши на значајније коришћење института „слободне столице“ у локалним парламентима, а у циљу утицаја на локалне власти.