У организацији Српског пјевачко друштво “Јединство” (1839) Котор, синоћ су у концертној дворани Музичке школе Вида Матјан (цркви Светог Духа) одржане двије промоције књига. Ријеч је о промоција књиге есеја Петра-Пеце Поповића под називом “Трећа страна плоче” и књиге приповједака Михајла Пантића “Ниједна од седам”.

Модераторка програма професорица књижевности Љиљана Чолан, у уводном дијелу је казала да је два аутора повезала посвећеност светости ријечи и умјетности.

,,Повезао их је један простор који је дио њиховог емоционалног завичаја - велики Боград. Повезала их је одговорност да буду живи свједоци духовног развоја овог града у једном турбулентном времену. Повезују их трагови у сјећању и живот који је у току. О тој чудесној повезаности, која никад није случајна, говоре и ове двије књиге Ниједна од седам збирка кратких прича и Трећа страна плоче- збирка есеја о свима онима без којих балкански рокенрол не би био оно што јесте”- казала је Чолан.

Универзитетски професор и писац Михајло Пантић, говорио је најприје о познанству и сарадњи са Пецом Поповићем.

,,Након дугогодишње сарадње дошао сам на идеју да објавимо неколико књига његових текстова. Пошто њега идентификују са Београдом и том врстом београдске културе, предложио сам му да за почетак пошаље текстове о Београду. Послао је 173 одабрана текста. Од тих текстова, као уредник, направио сам књигу која се зове “Пролеће у Топчидеру”. На крају то је испала нехотична аутобиографија, која креће од најранијих успомена и сјећања на људе, околности, вријеме и све оно што га је одређивало. Затим смо направили изложбу поводом 50 година његовог публицистичког рада и то је била једна од најпосјећенијих изложби у Београду те године. Тако је кренуло. Сада смо стигли до четврте књиге која је најобимнија. Свака од ових књига има своје јасно тематско тежиште. “О Београду” је прва, друга се односи на људе којих нажалост више нема (“Трагови у бескрају”), трећа књига је (“Чувар бувље пијаце”) са три тематска дијела - о градовима, људима и животним ставовима, док нам је ова четврта књига “Трећа страна плоче” омогућила да обиђемо цијелу бившу Југославију и шире“- појаснио је Пантић.

Новинар и публицист Петар Пеца Поповић је између осталог казао да је као шеф информисања канцеларије УНИЦЕФ-а у Београду често долазио у Црну Гору, а једна од идеја коју су разматрали тада било је и отварање Дјечијег фестивал позоришта у Котору. (За опширније клкните на наслов)

,,Моја идеја је била прихваћена од тадашњег предсједника Црне Горе, да на дан отварања Фестивала кључеве града Котора преда дјеци, да они током фестивал буду градоначелници, а када се заврши да врате кључ. Радује ме што се тај сегмент Фестивала и даље задржао”-наводи Поповић.

Он је затим говорио о књижевном стваралаштву Михајла Пантића.

,,Свој књижевни рад посветио је једном новом граду јер Нови Београд, прије њега, није имао свог писца, на начин да није дошљак већ да је ту одрастао, да тај град памти како је ницао, како је од пјеска посатајао град и како се деформисао. Он је сачувао ону дјетињасту љубав према свом граду. Није чудо што је Михајло Пантић први писац - почасни грађанин Новог Београда. Није чудно што нема пуно награда за путописе по Европи и Африци, већ што је своје комплетно ауторско дјело посветио свом граду. Ја сам био његов уредник прије него што је он био мој, када сам почетком осамдесетих у листу “Рок” објавио његов текст о мојој пријатељици и пјевачици Меги Белл из Шкотске“- каже између осталог Поповић.

Подсјећамо, доајен рок новинарства ЕX YУ простора, Пеца Поповић, уређивао је култне рок часописе “Џубокс” и “Рок”. Писао за “Политику”, “Политикин забавник”, “Блиц”, “Спортски журнал”… Опробао се и у радио новинарству на Радио Београду и Радију 101. Аутор је најдуже документарне рок серије Телевизије Београд (“Рокументи” 1995). Био је и уредник у првој независној телевизијској кући СФР Југославије – читавих мјесец дана (ОК Канал 1989), док тај медиј није забрањен. Познат је по великом доприносу у афирмацији забавне и рок музике. Помогао је многим музичарима на почетку каријере: Здравку Чолићу, “Бијелом дугмету”, “Азри”, “Рибљој чорби”, Бајаги и инструкторима, “Последњој игри лептира”….

У музичком дијелу програма наступили су Исидора Николић и Никола Вукшић.

(Радио Котор)