08.04.2022.

У оквиру циклуса предавања током Великог поста, Српска православна црквена општина которска угостила је синоћ у црквеној ризници ђакона Благоја Рајковића, професора Цетињске богословије.

Говорећи на тему „Богослужбене особености Великог поста“, о Благоје је казао да у вријеме овог периода, у сусрет највећем хришћанском празнику, многе ствари у цркви могу изгледати чудно, посебно онима који нису баш редовни на богослужењима, зато што великопосна имају, како је назначио, неке своје специфичности у односу на цијели остатак литургијске године.

„Храм је на други начин украшен. По боји одежди и богослужбеног простора видимо да се ту нешто збива што није нама, нашем оку, уобичајено у остатку године.

У току Великога поста немамо сваки дан Свету литургију. У току Великога поста постоји изричита забрана саборска да се пуне Свете литургије могу вршити само викендом, суботом и недјељом.
Читав Велики пост траје неких седам недјеља и обично се дијели на два периода. Један називамо Великом четрдесетницом и она траје од почетка поста, од Чистог понедјељка, па тамо до петка шесте седмице, уочи Лазареве суботе.

Други дио Великога поста је Велика недјеља и она траје од Великога понедјељка (послије празника Цвијети) и завршава се са Великом суботом у навечерје највећег хришћанског празника – Васкрсења Христовог.

Овај период Страсне или Велике седмице је нарочито специфичан, али и остатак, Велика четрдесетница, исто је на свој начин специфична и уноси једну атмосферу радосне туге, исчекивања празника Васкрсења Христовог.  (За опширније кликните на наслов) 

У Богослужбеној књизи наше Свете Цркве за овај посни период на најљеши начин, онако поетски, износе се неке чињенице које су Свети оци везивали за Велики пост.

Пост је прије свега двострука ствар. Пост је и тјелесно уздржање од мрсне хране, али и од разних страсти које човјек има у свом бићу.

Изворно значење саме ријечи пост у словенском језику је од истог корјена као и придјев пуст, што значи да пост подразумијева да се храна уопште у неким дјеловима дана не конзумира.

Богослужбене књиге и Типик који прати сва ова богослужења установљавају да се у току Велике четрдесетнице , од понедјељка до петка држи пост и да се једе храна која је спремана углавном без уља.
Ових дана , осим суботе и недјеље, забрањено је служење Свете литургије.

Изузетак је управо данашњи дан - Благовјести.

Зашто је то баш тако? Литургија као празник, као служба која у себи сабира оно што је за нас Христос извршио, која у себи има и приношење на жртву и Васкрсење, по својој суштини је пасхалнога карактера.

И када се служи Света литургија, прекида се пост. То су Свети оци установили у старости.

Обично су људи и у Старом завјету и касније постили у исчекивању неких великих догађаја.

Било да се ради у Новом завјету о догађају Васкрсења, када су апостоли постили од Великога петка када је Христос разапет, па до недјеље када је васкрсао, или раније када је Христос постио 40 дана у пустињи спремајући се за своју проповијед, или у Старом завјету када су поједине личности свештене историје или читав народ постили, припремајући се за неке велике догађаје који ће услиједити.
Тако и овдје ми увијек постимо прије Свете литургије.

Постоје, како каже отац Александар Шмеман, два типа поста. Евхаристијски - изворни пост у правом смислу ријечи и то ми држимо, што значи ништа не једи од поноћи претходнога дана до Свете литругије“, рекао је о. Благоје.

Како је назначио, Типиком, који је писан за велике монашке обитељи у Цариграду или Палестини, за сваки дан у години који је важнији, одређено је у које вријеме се врши Света литургија .

„За Васкрс нпр. служи се врло рано, а за неке дане касније, као и данас на Благовјести, по Типику, литургија би требала да је поподне, јер се она спаја са вечерњом службом.

Хришћани посте од поноћи па до момента Светог причешћа. Што је празник већи то је мањи пост (као празник Васкрсења).

Друга врста поста то је ово што ми данас називамо пост да се уздржавамо од одређене врсте хране, као што је храна животињскога поријекла.

Постоје четири велика поста, сриједа и петак, али оно што смо ми у овом савременом добу помало изгубили је уздржавање од хране до одређениг дијела дана“, казао је између осталог о. Благоје.

Подсјетио је такође и на бројне расправе, саборе, полемике, молитве, пост и борбу, након чега је по промислу Божијем и благодашћу Духа Светога, на 4. Васељенском сабору 451. године истановљен Догмат о томе да је Христос потпуно истинити Бог и истинити човјек

„И управо тај Догмат је одредио да се празник Благовјести не може помјерати на други дан, па чак и да Васкрс падне на тај дан, слави се заједни са Васкрсом.

Сви ови други празници светих се помјерају“, додао је.

Говорећи о богослужбеним пјесмама, које се пјевају током Великога поста, каже да подстичу покајање, које се огледа у подвигу поста и молитве.

„Међутим и пост и молитва нису сами по себи циљ, већ они треба да нас подстакну на нешто што је још узвишеније од тога, а то је милосрђе“, рекао је о. Благоје.

Закључио је да пост има више димензија.

„Он нас чисти од старања за неке непотребне ствари. Чисти тијело, чисти душу, а има и социјалну димензију. Позива нас да се не бринемо толико за себе, да чинимо милостињу и да будемо окренути ка другим људима , јер сами не можемо ући у Царство небеско без наше браће. Пост има и ту саборну димензију, да нас подстакне на чињење добрих дјела, на љубав према браћи, јер је љубав највећа хришћанска врлина, како бисмо сви заједно дошли до Цараства небеског“, казао је између осталог о. Благоје, који затим одговарао на питање публике.

Уз захвалност на интересантном предавању о. Благоја Рајковића и инспиративним питањима публике, отац Немања Кривокапић је најавио гостовање још једног професора Цетињске богословије - о. Душана Биговића.

Ријеч је о последњем у оквиру циклуса предавања четвртком, током Великог поста, у Ризници СПЦО Котор.