04.12.2021.

Пресвета Богородица представља сами крај Старога и почетак Новога завјета, казао је архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић данас на празник Ваведење Пресвете Богородице на Светој литургији у которској цркви Светог Николе.

„Данас наша Црква прославља велики празник Ваведење Пресвете Богородице. Данас се сјећамо догађаја из Њенога живота када су је као малу дјевојчицу, родитељи Јоаким и Ана, увели у храм. Зато се празник и зове Ваведење, увођење у храм“, рекао је о. Немања.

Подсјећа да, након што је Бог услишио молитву родитеља да добију дијете, они своју дјевојчицу Марију, по обећању, доводе у храм да тамо служи.

„То је уједно било и испуњење велике жеље мале Марије. Она је од малена показала да је јако привржена Богу и Цркви. Послушање, које је требало да добије, доживјела је на најљепши могући начин и заиста са радошћу прихватила“, казао је о. Немања, навевши и да је сама утрчала у храм, када су је довели на степениште.

Ваведење је, рекао је, и испуњење пророштва и ишчекивања старозавјетних праведника и људи о доласку Спаситеља.

„Цијели Стари завјет прожет је тим месијанским, односно пророчанским, мјестима о доласку Спаситеља, Господа Исуса Христа, а такође и о томе како ће тај долазак бити, па се кроз многе слике говори управо о Богородици. Говори се о Оној која ће родити Спаситеља“, рекао је о. Немања, а каже то, рекао је,  и онај процвали Аронов жезал и она лествица која спаја Небеса са земљом.

Пресвета Богородица, истакао је, представља сами крај Старога и почетак Новога завјета. (За опширније кликните на наслов)  {gallery}BOGORODICA21VAVEDENJE{/gallery}

„Она и даље припада Старом завјету. Она је потомак старозавјетних, по мајчиној и по очевој страни, свештеника Арона и цара Давида. Представља она врата кроз која почиње и улази се у Нови завјет, јер рађа Онога од кога се мјери вријеме, који је заиста почетак. Почетак Новога завјета, Спаситеља Господа нашега Исуса Христа. Она је заиста и та лествица која спаја Небо и земљу. Као што је видио Јаков у свом сну. Она је та која је спустила Небо на земљу. Онај, који је творац и Неба и земље, кроз Њу је дошао овдје на земљу да нас људе спаси“, казао је о. Немања.

У одломку „Апостола“, који смо данас слушали, апостол Павле објашњава Јеврејима како је изгледала Скинија.

„Скинија је старозавјетни храм, онај први покретни, који је направљен још у вријеме Мојсија, док су Јевреји још лутали по пустињи, 40 година ишавши до обећане земље. Скинија је састављена од два дијела. Предњег, у којем стоји народ и светиње над светињама, гдје нико није улазио осим самог првосвештеника једном годишње. Ту су се чувале највеће светиње које је имао јеврејски народ.Таблице са заповјестима, које је сам Бог дао Јеврејима, жезал Аронов и посуда са маном (храна која је падала са неба, којом је Бог хранио јеврејски народ кроз пустињу). Касније, када је саграђен храм, у њега је пренесен ковчег са највећим светињама и то је оно најважније што су имали Јевреји. Тако исто и Богородица представља управо светињу над светињама, оно мјесто гдје се чува највећа светиња, а то је сам Спаситељ, који је ушао у Њену утробу и кроз Њу дошао на овај свијет“, казао је о. Немања.

Додаје да се Пресвета Богородица слика најчешће као жена која држи у наручју сина, као Она која је родила дијете, Бога.

„На једној лијепој представи Пресвете Богородице, Она стоји раширених руку, а на њеним грудима, у кругу, стоји Христос који благосиља. Та се икона зове „Богородица Ширшаја небес“, јер је у себе примила Онога који је шири од Небеса, који је створио и Небеса и земљу, који не може да се смјести у ову земљу. А Она, Она га је смјестила у своја њедра, своје груди, своје тијело и одатле га нама људима даровала. Зато Пресвета Богородица представља испуњење свих оних пророштава Старога завјета, као што и пјевамо у данашњем тропару: „Данас је праобраз Божјег благовољења и проповијед људскога спасења“. Дакле, у тај храм, гдје су се чувале највеће њихове светиње, на данашњи дан уведена је Пресвета Богородица, мала дјевојчица Марија, гдје је примио првосвештеник Захарија, који је једини улазио у тај дио и то само једном годишње. Када је дошла Пресвета Богородица првосвештеник, испуњен Духом Светим, осјетио је да се ради о посебној особи и Њу је увео у светињу над светињама. Осјетио је да је то онај тренутак који су сви очекивали, крај Старог завјета и почетак Новог завјета, почетак доласка самог Спаситеља. Зато је данас велики празник и зато га данас са радошћу славимо и зато у храму Божјем пјевамо у тропару, „данас се дјело појављује и Христос свима нама објављује“. Зато и ми велегласно запјевајмо „Радуј се испуњење Божјег домостроја, амин“, поручио је о. Немања.