23.05.2021.

Догађај у бањи Витезда од прије 2.000 година, када Христос чини једно од својих чуда, лијечећи 38 година непокретног, поука је човјеку данашњице и даље притиснутог егоизмом, да се окрене ближњима, одбаци фарисејство, чуло се данас на Светој литургији у цркви Светог Николе, на празник Светог апостола Зилота.

Парох которски, протојереј Немања Кривокапић, казао је да у четврту недјељу по Васкрсу, у дане попразништва док славимо и даље најславнији догађај када је Христос Васкрсао, побиједио смрт и дао нам живот вјечни, слушамо јеванђеља о догађајима који имају везе са Васкрсењем.

„Слушамо конкретно о догађају који се десио у данима, у периоду између Пасхе и Педесетнице. Ми хришћани славимо Педесетницу као дан силаска Светог Духа на апостоле, дан када је уствари постала Црква. Празник Педестнице постојао је и прије. Јевреји су имали свој празник педестницу коју су славили као дан када су добили Закон Божији, када је Бог Мојсију дао 10 Божијих заповјести, педесет дана послије изласка из Мисира. Имали су чак и један празник Преполовљења, који је тачно био на пола између та два, а то је отприлике ово вријеме као и сада“, казао је о. Немања.

Догађај у бањи Витезда близу Јерусалима, која се у списима помиње у 5. и у 6. вијеку, подсјећа, десио се баш онако како се описује у данашњем Јеванђељу.

„У бањи, у коју су људи долазили ради излечења од разних болести, како пише у Светом писму, с времена на вријеме појављивао би се Анђео и мутио воду, а онај који би тада први ушао у њу излијечио би се одмах, од ма какве болести да је боловао. Човјек који је 38 година био болестан, никако није успијевао да се излијечи јер би, пошто је био непокретан, увијек неко прије њега ушао у воду. Онда је дошао Христос и исцијелио га. Међутим, ако површно слушамо ово Јеванђеље онда видимо да је то једно од мноштва чуда која је учинио Христос“, казао је о Немања. (За опширније кликните на наслов)  

Како је назначио, поука Цркве овдје је усмјерена на наш однос према ближњем, једних према другима, на увијек присутни егоизму код људи, који гледају своје проблеме, само себе и често занемарују другога.

„У опису поменутог догађаја у бањи, када Христос пита болесног да ли жели да буде исцијељен, он му одговара: „Ја бих, али нема човјека. Нема човјека који дође да ме спусти у воду. Дакле, реченица да нема човјека је она о којој треба да размишљамо“, казао је о. Немања.

Посебно јер, како је назначио, сви који долазе у бању ипак желе само да ријеше своје проблеме, не обазиурући се на човјека који 38 година чека изљечење, али је због непокретности онемогућен први да уђе у воду.

„Мора да су видјели да је он први на реду, али никада се није десило да се организују, да њега првог ставе у воду, већ је свако користио то што је он непокретан и рјешавао своје проблеме“, рекао је о. Немања.

Додаје да моменат, када Христос исјељује болесног и непокретног и каже му да иде, отвара нову причу о нама.

„Човјек је збуњен након 38 година боравка у болести. Иде кроз бању суботом, а знамо да јевреји тога дана ништа не раде. Увијек присутни фарисеји, који су гледали да неко нешто не погријеши, нашли су се ту и питали га како носи кревет а субота је и рекли му да то не смије да се ради. Дакле, не само да 38 година нису пришли да помогну том човјеку, него и сада, када је исијељен, не питају га како је оздравио, како је исцијељен, већ га исправљају говорећи: „Ти не радиш правилно. Нека си се исцијелио, али кревет не смије да се носи суботом“. То су они формалисти – фарисјеи који гледају само форму, али док им се ми смијемо, уствари смјемо се сами себи. Јер, они су уствари небитни. Христос јесте њих стално исправљао јер су занемаривали суштину. Али, нису они ти који су битни, већ је поука њима уствари поука нама и сада 2.000 година након тог догађаја. И данас се опет помињу фарисеји и није битно ко су, већ што им је речено. А то је уствари речено нама, који често заборављамо, не гледамо суштину, већ исправљамо неке форме. Од нас се тражи да будемо људи, гледамо једни друге и потребе других, а не само своје. Да погледамо мало око себе и видимо да ли некоме око нас нешто треба. Не тражи се од нас да чинимо чуда, али се тражи да питамо, погледамо мало око себе има ли неко неку потребу и можемо ли што ту да помогнемо. И то је чудо. Некада је и лијепа ријеч чудо, значи људима, значи нама“, поручио је о. Немања.

Како је назначио, поменути догашај у бањи Витезда учи да је Христос морао да дође и својим примјером покаже како бити човјеком и што значи бити хрићанин.

Подсјећајући на Његове ријечи „познаће вас да сте моји ученици ако љубите једни друге“, рекао је да је то начин да будемо хришћани, да будемо људи и да се тако задобија Царство Божије.

„Царство Васкрслога Христа, коме нека је слава вавијек, амин“, закључио је о. Немања.