28.03.2021.

Данас, друге недјеље Часног поста 2021. године, посвећене „свјетилнику православља“, великом молитвенику и подвижнику, Св. Григорију Палами, у цркви Светог Николе у Котору служена је Света литургија на којој је протојереј Ненад Калем говорио о гријеху као узроку човјекових невоља.

„Драга браћо и сестре чули смо Свето јеванђеље о чудесном исцјељењу одузетог у Капернауму. Рекао бих на самом почетку, прави одјељак из Св. јеванђеља у право вријеме. Када код нас букти овај несретни вирус, Господ нас поучава овом причом и подсјећа да је гријех узрок наших невоља и патњи, а најчешће и узрок наших физичких болести. Неуредан живот, непажња, безакоње, од свега тога трпи срце наше, разум отупљује за све духовно и слаби воља за добрим дјелима. Морамо да обратимо већу пажњу на лијечење разних слабости својих душа. Као што је сада завладао страх од тјелесног умирања када видимо свакодневно колико људи умире. Морамо водити рачуна и о духовном умирању“, казао је о. Ненад.

Додаје да пропаст очекује сваког ко не води рачуна о својој души.

„Апостол Павле нас учи у својој Посланици Ефесцима ,,Пазите дакле како живите“, опомињући нас да не би запали у тежа сагрешења, и задобили вјечну погибију. Треба да умолимо Господа да ојача нашу вјеру и у духу данашњег Светог јеванђења да се потрудима да у молитви ,,попнемо“ свој ум на кров куће и Господу завапимо, да би добили одговор: ,,Синко опраштају ти се гријеси твоји“, рекао је о. Ненад.

Друга недеља Часног поста посвећена је великом молитвенику и подвижнику Св. Григорију Палами.

„Кога још називамо свјетилником православља, утврђењем и учитељем, органом премудрости, проповједником благодати. Наиме, он је веома значајан за историју Цркве и догматско богословље. У богословском спору почетком 14. вијека извојевао је веома важну побједу у одбрани вјере од јеретика Варлама Калабриског. Варлам је сматрао и признавао у Богу само јединствену и несазнајну божанску суштину, док је енергије Божије сматрао створеном силом Божијом и да се Бог не може познати у непосредном духовном искуству, јер у ствари, како је он говорио, стварно сједињење са Богом и није могуће. Док Св. Григорије се усавршавао у Исусовој молитви, техници скоцентрисане молитве срца, која је у монаштву прихваћена још од 4. вијека. Спољној молитви је придодан ментални напор и такав вид молитвених напора захтијевао је смирење и тишину. Зато се назива исихазам (мировање-ћутање). И у највећим ступњевима молитвеног дјелања човјек може угледати нестворену Божанску свјетлост, слично апостолима за вријеме преображења на гори Тавор. Тако је Св. Григорије на молбу светогорских монаха написао триаде и учење о разликовању суштине и енергија Божијих, гдје је казао да је суштина насазнајни дио бића Божијег, а да су Божанске енергије и благодат достижне практиковањем молитвеног живота. И тако сачувао нашу православну вјеру од још једног удара на исту, сабором у Цариграду 1341. године Варлам Калабриски је проглашен за јеретика, а Св. Григорије је наставио свој подвиг у молитви и јачању вјере. Нека би Бог и нас укрепио и учврстио у подвигу, да ојачамо нашу вјеру и што спремније дочекамо Васкрсење Господње. Амин“, поручио је о. Ненад.