16.07.2023.
На Светој литургији у цркви Св. Николе у которском Старом граду, данас на празник Светог мученика Јакинта пјевао је Хор Храма Светог Саве у Београду, а вјерном народу обратио се протојереј Оливер Суботић, који је рекао да наша православна вјера јесте вјера која исјељује човјека и да њен исјелитељски метод морамо познавати.

Какао је казао, данас читано зачало (Мт. 29 зач. (IX, 1-8).) прославља једно од многих чуда Божјих којима се име Господа Бога и спаса нашег Исуса Христа, прославило. Православни тумачи Светога писма нам у овом догађају , када је ово зачало у питању, показују везу са троструким откривањем достојанства Божијег, Господа нашег Исуса Христа.

Мт. 29 зач. (IX, 1-8).
У време оно, ушавши Исус у лађу, пређе и дође у свој град. И гле, донесоше му одузетога који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога. А Исус, видјевши помисли њихове, рече: Зашто ви зло мислите у срцима својим? Јер шта је лакше, рећи: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и ходи? Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе; тада рече одузетоме: Устани, узми одар свој и иди дому своме. И уставши отиде дому своме. А народ видјевши задиви се и прослави Бога, који је дао такву власт људима.

“Његово Божанско достојанство се на првом мјесту открило чињеницом да је Он познавао тајне људских срца. Дубине људских срца познате су само Господу Богу или пак ономе коме Бог то открије”, казао је о. Оливер.

Он је, наставио је, видио дубине људских срца, “виђевши да они нису тек тако донијели тог човјека, да пробају, па ако им успије… Него, имали су чврсту вјеру и Господ то и похваљује и награђује”. (За опширније кликните на наслов)

Подсјетио је да смо почетком 20. вијека имали једног изузетног свештеника, оца Лазара Милина.

“Он је писао књиге, држао предавања којима је на један, можемо слободно рећи, научни и разумски начин објашњавао да вјера и знање нису у супротности. Наш отац Немања, старјешина овог Светога храма, унук је тог свештеника који је многим људима у вријеме атеизма разоткрио и пробудио прве кораке вјере, неке недоумице им склонио, а онда су људи даље наставили својим срцем да продиру у дубине ове наше дивне вјере како се каже у Светом писму, “срцем се вјерује за праведност, а устима се исповједа за спасење””, казао је о.Оливер.

Говорећи о сљедећем што открива Божанско достојанство Спаситеља нашег, истиче чињеницу да Он опрашта гријехе овом човјеку (Мт. 29 зач. (IX, 1-8).

“То може само Бог да учини. Када вјерник дође код свештеника на исповјест, није свештеник тај који му опрашта гријехе. Није свештеник тај који га од тих грехова ослобађа. Свештеник је свједок и он у име Божије чита молитву, а Господ је Бог тај који човјека благодаћу Духа Светога, уколико је исповјест искрена и отворена, разрјешава од времан гријеха. Гријех је највећа болест, далеко већа од тјелесних бољки јер тјелесна траје до гроба и послије више не може да мучи човјека. А гријех, уколико није исповијеђен, уколико га човјек није очистио из своје душе, он се нажалост преноси у вјечност и мучи човјека у вјекове вјекова, што не дај Боже никоме да буде.
Господ данас првенство даје исјељењу човјека од духовне губе, а тек потом исјељењу од тјелесне бољке. И не само то. Он показује да је гријех често узрочник наших тјелесних болести. У савременој цивилизацији често ћете чути крилатицу “у здравом тијелу здрав дух” што често може бити, али далеко чешће је у “здравом духу здраво тијело”, јер уколико се човјек одаје неким гријесима, често се и тијело разболи. Ако се неко опија ко му је крив ако добије цирозу јетре, ако се неко преједа, ко му је крив ако добије болести гастролошке природе. Уколико неко пуши, а ко му је крив ако послије добије плућне болести. То су најочигледније ствари да не идемо даље да не идемо на гријехе попут гнијева, блуда, разврата… Гријех  је увијек директно спојен са тјелесним болестима и о томе морамо да водимо рачуна. Овај човјек је по свему судећи био тога свјестан. По свему судећи био је неки гријех који је он починио у младости и он је био тога свјестан и по одговору који је Господ њему дао (Не бој се, синко, опраштају ти се гријеси твоји), биће да се он у себи кајао горко због тога и биће да је имао страх од тога што ће бити уколико тај гријех понесе у вјечност”, казао еј о. Оливер.

Како је назначио, човјек треба да има вјеру и унутрашње покајање, да би Господ показао милост, јер нема човјека да живи а да не гријеши.

“Трећа ствар, треће мјесто гд‌је је Господ открио своје Божанско достојанство у данашњем догађају јесте чињеница да Он ријечју овог човјека ослобађа тјелесне болести. Не само да га је исцијелио него Он то савршено чиви, повраћа му и снагу. Господ га исјељује и даје му цјеловито здравље показавши да је Бог извор сваког здравља, сваког доброчинства, сваке радости у једном преносном смислу. Наши свети оци нам објашњавају - до тренутка када је човјеков ум, када је човјеков дух болестан, онда тијело носи човјека , умјесто да то чини дух., Тако онај човјек, кога тијело носи, кога носе тјелесне страсти, наука овога свијета, он је заправо као на неком одру и његове духовне силе су парализоване. Међутим, у тренутку када човјек оздрави, а оздравља тако што живи у литургијски - подвижничком животу, тако што приноси покајање, тако што се исповиједа, тако што одсијеца гријех, тако што се на крају крајева и изнад свега сједињује са Господом кроз Свету тану причешћа, када се све то заокружи, када човјек исцијели своје унутрашње биће, када очисти своје око душе, онда ум преузима власт над тијелом и ум је тај који води човјека, као што је овај човјек устао, узео тај свој одар и пошао кући. То су духовне реалности којих морамо бити свјесни јер наша вјера јесте вјера која исјељује човјека и тај исјелитељски метод наше вјере морамо да познајемо”, рекао је о. Оливер.

За крај је казао поуку руског игумана Никона својим духовним чедима: “Трудите се да стекнете три врлине: покајање, трпљење и смирење. Покајање зато што Јеванђеље почиње ријечима “Покајте се јер се приближило Царство Божије. Трпљење јер у Светом писму стоји “Трпљењем спасавајте душу своју” и смирење зато што се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат”.

Архијерејски намјесник которско-тиватско, парох которски, протојереј Немања Кривокапић је најавио да ће отац Оливер у Котору одржати једно или више предавања.

(Фото Андреа Шеваљевић)