28.12.2019.
У грбаљском Манастиру Подластва синоћ је оформљен “Одбор за одбрану светиње”, а бројни грађани из све четири бокешке општине пристигли на трибину "Устанак у Боки Которској 1869. године", у организацији Матице Боке и Народне библиотеке Будве, разговарали су са митрополитом црногорско-приморским  Амфилохијем о начину даљег дјеловања због јучерашњег усвајања Закона о слободи вјероисповјести.
Усвајање закона изазвало је незадовољство вјерника И свештенства Српске православне цркве, које се манифестовало и блокирањем саобраћајница широм Црне Горе, међу којим и раскрснице на магистрали ка Котору, Будви, Тивту и Радовићима.
Својеврсни сабор народа Боке, како су га окупљени назвали, благословио је архијерејски намјесник бококоторски, парох которски, протојереј – ставрофор Момчило Кривокапић, а присуствовао му је и предсједник општине Будва Бато Царевић.
У име Матице Боке присутне је поздравио Иво Кнежевић.
„Питање свих питанња је да ли би нас било данас овдје да није било храбрости и жртава наших предака“, поручио је Кнежевић.
У уводној ријечи у име Иницијативног одбора за обиљежавање Бокељског устанка 1869. године Жељко Ћетковић се осврнуо на историјат овог значајног догађаја и да су бокешки устаници приморали Турску и Аустроугарску да направе савез против њих.
„Ја данас вјерујем, ако смо сложни као прије 150 година, да можемо да постигнемо све што су захтјеви савременог доба“, казао је Ћетковић.
Након интересантних и опсежних излагања академика Зорана Лакића, др. Мирослав Лукетић, мр. Сава Мартиновића и Марка Б. Ивановића, обратио се парох горњогрбаљски Мијајло Бацковић.
“Управо док је трајао овај скуп у Никшићу полиција је тукла грађане који су се скупили испред храма, а у Београду испред амбасаде Црне Горе студенти са својим професорима и опозициони политичари изражавају своје неслагање са овим законом”, казао је отац Мијајло Бацковић.
Он је казао да “Црква Божија никада неће оставити свој народ” и да се у Црној Гори дешава апсурдна ситуација да “некрштени хоће да оснивају Цркву”.
“Ово је својеврсни сабор Бокеља овога краја. Вечерас видим да имамо Грбљана, Кривошијана, Маина, Побора, Паштровића, Будвана, Новљана, значи сви Бокељи су ту. Питамо нашег Владику како ћемо да наставимо. Знам да су Митрополит и Владика Јоаникије јуче препустили вјерном народу искључиву организацију, након чега се прикључило свештенство и наше НВО. 45 руку, међу којима нажалост и наша браћа Римокатолици и Муслимани подигли су своје руке и поред молбе Митрополитове да се одложи, да сачекамо Рођење Христово. Нису пристали слушајући безумље једног човјека”, казао је отац Бацковић.
Он је назначио да је за њега Закон ништаван и да га не признаје јер је донесен на крајње неуставан начин.
Истакао је и да су грађани окупљени у Манастиру гласањем синоћ остали при заклетви коју су дали на Тројичиданском, а затим и на Световасилијевском сабору, као и претходне ноћи када су рекли да ће баранити своје светиње и да ће у свим градовима направити одборе.
На позив једног од учесника трибине “онима који су гласали ДПС да то више никада не ураде”, отац Бацковић је казао да “онога тренутка када је та странка почела да гони Цркву Божију кроз свој програм, институционално, од тог тренутка морате да одлучите да ли ћете да будете чланови ДПС-а или Цркве Божије”.
Митрополит Амфилохије је говорио о позитивним примјерима опхођења полицајаца у прекјучерашњим дешавањима, који су му приликом заустављања на путу од Цетиња до Подгорице казали “Владико благословите, имате пуну нашу подршку”. Подсјетио је и на посланике муслиманске вјероисповјести који су “стали у одбрану православних светиња”. Подсјетио је на примјер Иса Махмутовића који своједобмо није желио да руши ловћенску капелу, због чега је добио отказ. “Срео сам се са његовим сином прије годину у Паризу и додијелио му Златни лик Светог Петра Цетинсјког Тајновидца. Плакао је као мало дијете”, казао је Митрополит.
За Закон је рекао да је “безумље којим се само православни храмови намјеравају отимати и то такво да те врсте нема у Европи”.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)  {gallery}POLDLASTVAODBOR{/gallery}

“Али, неће то моћи због отпора народа и Цркве. Траже од нас да се регструјемо. На ту тему сам рекао премијеру: “ја треба вас да региструјем, а не ви мене”. Ова Митрополија је створила Црну Гору давши јој и име. Траже да границе Цркве буду у складу са границма садашње Црне Горе, а ја их питам онда што ћемо са Св. Василијем Острошким Захумско – херцеговачким из Старе Херцеговине. Ја се искрено надам да ће ова несрећа да се заврши, али без сумње треба рећи да главну улогу у свему има г. Ђукановић”, казао је митрополит.
На опаску да “није довољно строг према њему и да је одлично Вучића “опрао”, истакао је да је не једанпут од 2008. казао да је највећи издајник Црне Горе Мило Ђукановић, а сада и да је Закон такође највећа издаја Црне Горе.
На питање “можемо ли да оправдамо име бокељских устаника, да наставим о њиховим путем и да кренемо на улице” казао је да за тим нема потребе и да треба ратовати духовно, моћнијим, Божјим путем и да је доста било крви.
“У скупштини Црне Горе умрла је правда и право”, казао је митроплит.
У свим храмовима православне Црне Горе до Божића звоне мртвачка звона свака два сата и одржава се молебан и молитва Пресветој Богородици за спас и напредак.
На ријечи да је народ умро и да мртвачка звона звоне свештеници, да полиција бије браћу у Никшићу, посланицима Зоговићу И Кнежевићу продужавају притворе и на питање за добијање благосолова да се организују сами да се боре са, како су казали “олоши депеесовском”, или да се предају јер трећег пута немају, Митроплит је казао да Црква благосиља само духовну и моралну борбу.
“Народ је казао да са њима тога нема и да је то очигледно”, било је мишљење једог од учесника, на што је Митрополит казао “ви сте слободни грађани опредијелите се како вас Бог учи”.
“Његош је рекао да су у одбрани крста добро помогли мачеви, на сцени је наставак комунизма, у оквиру тога срушена је ловћенска капела, одвојена Македонска црква, а тзв. ЦПЦ би ускоро прешла под окриље Ватикана. Слажем се на покајање, пост и молитву јер страдамо прије свега због наших грехова, затим зато што смо православни, што смо Срби. Али ако мислимо само на тај начин, ми се нећемо успјети сачувати. Добар и организован план нам треба. Видите да су кренули да нас униште, да притисцима опада број Срба у Црној Гори, да се одрекнемо себе идентитета, Цркава за молитву. У Хрватској 1846. према званичним подацима аустроугарског картографа било је 2.643.000 Срба, а нешто преко 830.000 Хрвата. На сцени је у Црној Гори иста прича и ако мислимо да се овако настави неорганизовано, прича је завршена”, поручио је један од учесника.
Митрополит је подсјетио да је комунизам велика хришћанска идеја, да су хришћани све сабирали И дијелили међу собом, али да је трагедија што се та идеја изокренула због злочина и насиља које је спроводила, да је пропала због братоубиства и богоубиства.
“Темељ ове идеологије, која се проглашава идеологијом за вриједности Запада, су власт и паре и то је једини Бог и Господ који се сада проповиједа. Мало је штом је све опљачкано и разорено у Црној Гори, него сада још само треба и храмове да нам опљачкају. Једноставно не треба подржавати ову злочиначку идеологију која је завладала у име не знам кога лажнога бога. Ово што се код нас родило из комунизма нема ништа од идеје. Све што је комунизам оставио у Црној Гори сада је разорено и опљачкано и води се за идеју Запада. Ако нисте нестали за 1.500 година нећете ни сада”, поручио је Митрополит.
На питање због чега Католичка црква више не спомиње у титулацији “Примас српски надбискуп барски”, што значајно и са те стране говори о народу који живи на овим просторима, Митрополит је казао да не зна због чега је то тако.
Домаћин трибине у Манастиру Подластва била је мати Аквилина, намјесница ове Свете обитељи.
Поводом обиљежавања 150 година од устанка у Боки Которској, у манастиру Подластва организован је округли сто на тему "Устанак у Боки Которској 1869. године", у организацији Матице Боке и Народне библиотеке Будве.
Устанак у Боки Которској 1869. године, у историји познат и под именом “Кривошијски устанак” избио је због одлуке Беча да и у Боки Которској спроводе Закон о војној обавези. До тада су Бокељи имали привилегију да служе војни рок у својој домаћој народној стражи, која се једино старала о одбрани Боке Которске.
Поводом обиљежавања 150 година од устанка у Боки Которској, у организацији Матице Боке претходно је положено цвијеће на спомен-плочу палим борцима Бокељског устанка 1869, а у манастирској цркви Рођења Пресвете Богородице служен парастос погинулим устаницима.

(Извор Радио Котор)