26.01.2021.
Добитник повеље Матице српске за његовање српске језичке културе за 2020. годину лингвиста Слободан Реметић изјавио је Срни да за очување српског језика и писма морају стално и заједнички да брину “најпозванији и најпрозванији”, односно стручни људи и одговарајуће државне институције.

– Више од двије деценије постоји Нацрт закона о употреби језика и писма. То још не улази у процедуру овдје, а нисам сигуран да су више одмакли у томе и у Републици Српској. Нисам задовољан бригом државе посљедњих деценија – рекао је Реметић, који је академик Академије наука и умјетности Републике Српске.

Он је навео да су српски језик и писмо раније били у “питонском загрљају” и да је било околности на које се није могло утицати, али да је сада одговорност на српским лингвистима и институцијама.

– Нашли смо се у загрљају са људима друге културе, са Хрватима, са људима друге прошлости и интереса. Сада када смо остали сами, могли бисмо више да урадимо да заштитимо свој језик и национално писмо. Српско писмо је ћирилица, она је наше изворно писмо – нагласио је Реметић.

Реметић је указао да се мора схватити да је језик један од стубова, камена темељаца националног идентитета и континуитета сваког народа, па и српског, а да је оно што се десило са српским језиком “раритет у планетарнм размерама”. (За опширније кликните на наслов)

– Преименовањем језика, који је за потребе српског народа и српске културе половином 19. века кодификвао самоуки Тршићанин /Вук Караџић/, дошло се до неких такозваних језика. Данас између Бугарске и Словеније и за странце постоји један лингвистички – српски и више политичких језика. Зна се како је до тога дошло – рекао је Реметић.

Реметић је поновио да језик као један од стубова националног идентитета тражи одговарајућу пажњу коју, за сада, нема и нагласио да ће као дијактолог наставити да предано истражује народне говоре и оних подручја на којима више, нажалост, не живе Срби.

– Дијалекти су неисцрпна ризница података који осветљавају прошлост, културу, дакле, социјалне односе. На основу доброг речника дијалектичког, може да се реконструише материјална у духовна култура – истакао је Реметић.

У осврту на награду који му је додијелила Матица Српска, Реметић је рекао да добити награду од најстарије кутурне и научне институције код Срба није мала ствар.

– Матица Српска је на националном нивоу некако прва да каже и најпознатија по томе, по свом односу и опредјељењу да брине и о српском језику и о српском идентитету, дакле српском бићу и питањима српским виталним од Пеште до Чарне Горе, како је речено када је основана 1826. године – рекао је Реметић.

Повеља Матице српске за његовање српске језичке културе за 2020. годину додијељена је јуче академику Слободану Реметићу, Радовану Белом Марковићу и Коларчевој задужбини, а постхумно академику Милораду Радовановићу.

Реметићу је Повеља припала за његовање српске језичке културе и укупни допринос српској лингвистичкој науци.

Извор: РТРС

(Митрополија црногорско-приморска)